Zbog raznih mitova i nerazumevanja, darovita deca često ostaju neshvaćena od strane vršnjaka, roditelja i nastavnika. Oni uče brže i drugačije, pa se veruje da im je inteligencija sama po sebi dovoljna za zdrav i ispunjen život. Zbog toga se često po strani ostavljaju socio-emocionalne potrebe darovitih koje nisu ništa manje važne za ispunjen život od inteligencije.
Kroz ovaj članak saznaćete više o tome:
- kakvi su odnosi darovite dece sa vršnjacima, roditeljima i nastavnicima
- koji su najčešći izazovi darovitih
Kakvi su odnosi darovite dece sa vršnjacima, roditeljima i nastavnicima?
Darovita deca uglavnom nisu miljenici vršnjaka. Između njih postoji jaz koji nastaje zbog asinhronog razvoja, intenziteta njihovog karaktera, razvijenog apstraktnog mišljenja i drugačijih interesa darovite dece. Tako daroviti počinju da se izdvajaju. A, zbog prevelike pobudljivosti, manjka sposobnosti emocionalne regulacije i socijalnih veština, taj jaz se samo produbljuje.
Slična situacija se dešava i u odnosima roditelj – darovito dete kao i nastavnik – darovito dete. Daroviti razvijaju apstraktno i kritičko mišljenje nešto ranije, pa tako ranije i počinju sumnjati u autoritete. Iako su neki tipovi darovite dece san svakog nastavnika jer su motivisani za učenje, postoje i oni koji više ili manje „ometaju“ nastavu i ne prihvataju zadate autoritete. Ranije počinju uviđati roditeljske i nastavničke nedostatke i nekompetentnosti što se odražava na njihovu nezainteresovanost i cinizam.
Nastavnici ponekad nemaju dovoljno razumevanja za takvu decu, pa ih doživljavaju kao prezahtevnu u nastavi. Zbog čestih pitanja i moguće kritike (skrivene ili otvorene) prema nastavnicima, daroviti učenicima se nalepi etiketa neposlušnosti. Tako često ostaju zanemarene osnovne potrebe takvog deteta, a ono se polako gubi u neprihvatanju i nerazmevanju.
Kako bismo znali kako olakšati život i zadovoljititi socio-emocionalne potrebe darovitih, moramo znati sa kakvim se sve izazovima suočavaju. Mora nas zanimati koje potrebe sve imaju i zašto im je teško da ih zadovolje.
Sa kojim još izazovima se suočavaju darovita deca?
Darovita deca poseduju sklop različitih karakteristika koje variraju po svom intenzitetu, ali su zajedničke za većinu njih. Kroz ovaj tekst ćemo zajedno proći kroz neke važne karakteristike darovitosti koje ujedno predstavljaju i brojne izazove sa kojima se deca suočavaju.
Multipotencijalnost
Često ćete videti darovite učenike koji su uključeni u šahovski klub, muzički hor, dodatne nastave iz različitih predmeta, škole jezika itd. Njih obično zanima mnogo toga, imaju širok raspon potencijala i interesovanja.
Zašto bi to bio izazov za njih?
Ponekad multipotencijalnost predstavlja teret jer tako dete ima malo ili gotovo nimalo vremena za odmor, opuštanje i igru. Obično koriste sve svoje vreme kako bi se bavili određenim aktivnostima, a zanemaruju dobiti opuštanja i obične igre. “Ne žele da gube vreme na gluposti.“ kako kažu. To za dete kasnije može predstavljati veliki pritisak, posebno kada roditelji ne nauče dete postavljanju zdravih granica. Uz to, odabri karijere je uvek veliki izazov. Kada se radi o darovitim multipotencijalistima, veoma je kompleksan proces odabira karijere.
Asinhron razvoj
Druga tipična karakteristika darovite dece je asinhron razvoj. Šta to znači zapravo? Asinhronija podrazumeva postojanje “nesklada“ u fizičkoj, mentalnoj i emocionalnoj zrelosti deteta. Dete može da bude intelektualnim uzrastom dosta iznad svojih godina, ali je moguće da emocionalno bude dosta nezrelije.
Inteligencija nije isto što i emocionalna zrelost. Tako će daroviti sedmogodišnjak biti u stanju da rešava složene matematičke probleme, ali će plakati kao trogodišnjak svaki put kada nešto nije po njegovoj volji.
Asinhronija ima više lica, samim tim i posledica koje ostavlja na darovite i njihove roditelje. Ako odrasli nisu svesni detetove asinhronije, mogu od njega očekivati da se ponaša više u skladu sa mentalnim uzrastom. Sve to istinski zbunjuje dete i šalje pomešane signale o emocionalnom ponašanju.
Intenzitet
Intenzitet predstavlja jednu od najznačajnijih karakteristika darovite dece. Oni su jednostavno u svemu intenzivniji od drugih. U sve što rade, veruju, žele unose veliki intenzitet i strast. Kako biste imali na umu o čemu tačno govorimo, pratite sledećih nekoliko primera:
- Intenzivnije uče i usvajaju nove stvari;
- Intenzivnije osećaju emocije – i prijatne i neprijatne. Intenzivnije vole, intenzivnije se plaše i intenzivnije su ljuti;
- Takođe, i kada spavaju, spavaju intenzivnije pa ih je teže probuditi ILI su uspavljivanje i lagan san problem.
Toliki intenzitet u svemu što rade ih navodi da budu reaktivnija i emocionalno osetljivija u svakom pogledu.
Preterana osetljivost (eng. overexcitabilities)
Daroviti su skloni da doživljavaju vanjske ili unutrašnje stimuluse na mnogo intenzivniji način od ostalih. Intenzitet i strast koju ova deca imaju naročito razvijene navode ih da reaguju preterano odnosno da njihove reakcije nadilaze ono što se od njih tipično očekuje.
Osetljivost ne mora da bude isključivo negativna. Zbog toga što primaju puno više nadražaja, ova deca imaju bogata iskustva i razvijeniju maštu. Upravo tu gde su osetljivost i “preteranost“ leži i njihov potencijal. U svom radu, često koristimo metaforu ježa i ježevih bodlji kako bismo objasnili vezu između pobudljivosti i dara kod darovitih. Sve te dečije “bodljice“ čine da imaju zapravo jedinstven set darova.
Čuvajte “bodljice“ svoje dece, kako im ne biste slomili dar.
Iako osetljivost predstavlja glavni izvor snage darovite dece, ono za njih predstavlja i veliku količinu stresa. Zašto? Roditelji deci obično kažu: „Previše si osetljiv/a.“ ili „Brineš oko svega, tako si dramatičan/a.„
Ovakve izjave i reakcije mogu dovesti do nezadovoljene potrebe po razumevanju i bezuslovnom prihvatanju te predstavlja idealno tlo za razvijanje preterane samokritičnosti samog deteta.
Perfekcionizam
Kada govorimo o samokritičnosti, važnu ulogu u tome igra i razvoj nezdravog perfekcionizma kod darovite dece. Prirodno teže da naprave nešto novo, inoviraju postojeće.
Oni često razmišljaju o tome kako mogu uspeti u onome što su naumili, kako doprineti vlastitom uspehu i idealnom ponašanju, ali i kako doprineti društvu uopšte.
Zbog toga postavljaju visoke ciljeve i žele postići savršenstvo. Međutim, ne samo da sami sebi postavljaju visoka očekivanja već im to rade i roditelji i nastavnici. I onda, zbog nemogućnosti da dostignu tako velike ciljeve, deca doživljavaju velika razočarenja i osećaj nekompetentnosti. Upadaju u zamku isključivosti i razmišljanje „sve ili ništa“: jedna greška ili nemogućnost da se pronađe rešenje.
Entuzijazam
Ako ih nešto zanima, imaju potrebu da rade na tome, ne čekajući da ih neko na to nagovori. Ne prija im ponavljanje. Ono stresira njihov um jer on mora da obrađuje nešto novo. To savršeno opisuje kreator Šerloka Holmsa, Artur Konan Dojl:
„Moj um se“ kaže on, „buni protiv stagnacije. Dajte mi probleme, dajte mi posla…dajte mi najsmutljiviji kriptogram ili najzamršeniju analizu, to je za mene prava atmosfera. Onda mogu da odustanem od veštačkih stimulansa. Ali mrzim dosadnu rutinu postojanja. Žudim za mentalnom egzaltacijom. Zato sam izabrao svoju profesiju, jer sam jedini na svetu.“
Slaba emocionalna samoregulacija
Pokazalo se da darovita deca mogu imati probleme sa samoregulacijom emocija. Teško znaju upravljati sopstvenim emocijama i ponašanjem. Teško im je da razumeju svoje ali i tuđe emocije, a to se u svakom slučaju odražava na međuljudske odnose. Zbog toga često bivaju neshvaćeni i odbačeni od drugih ljudi.
Rizik od depresije i suicida
Iako se čini da darovita deca mogu nadmašiti sve svoje izazove jer su mnogo sposobni, oni su i dalje samo deca. Zbog svih izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju, izloženi su stresu koji može povećati rizik od depresije i suicidalnih misli i ponašanja.
Perfekcionizam, preterana osetljivost, ekstremna introvertnost, prevelika posvećenost, osećaj usamljenosti i otuđenosti su uobičajena za mnogu darovitu decu. Ipak, ova osećanja i ponašanja su povezana sa depresijom kod dece i adolescenata, kao i razmišljanjima o suicidu.
Međutim, postojanje rizika ne znači nužno da će vaše dete iskusiti depresiju. Postoji mnogo toga što možete učiniti kako bi se vaše darovito dete osećalo prihvaćeno i puno razumevanja. Razvijanje zdravih porodičnih i vršnjačkih odnosa su ključni. Pomozite svom detetu da dobije iskustva koja su mu potrebna, da nauči regulisati emocije i ponašanje te zadovolji svoje potrebe. Pre svega, imajte na umu da su socio-emocionalne potrebe darovitih jednako važne kao i obezbeđivanje bogate sredine za učenje i uspeh.
U razumevanju osnovnih socio-emiocionalnog potreba darovitih, pomoći će vam naše posebne GiftedLab SENG SMPG radionice za roditelje darovite dece gde ćete u društvu drugih roditelja darovite dece videti da se neke stvar ne dešavaju samo vama. A, ukoliko želite razvijati specifične sposobnosti kod darovite dece zakažite sesije socio-emiocionalnog učenja specijalno koncipirane za potrebe darovite dece od 8, 9 ili 10 godina starosti i vođene diskusije za tinejdžere i omladinu od 11+ godina.