Jeste li primetili da često donosimo različite pretpostavke o ljudima oko nas? Često ubacujemo ljude u neke okvire i lepimo im etikete prema onome što smo čuli ili što misli većina. Još češće odbijamo razumeti sve ono što se ne uklapa u naše pretpostavke. Tako ljudima oko sebe nanosimo više štete nego koristi. Tako funkcionišu i mitovi o darovitosti sa kojima ste se sigurno do sada susreli.
Odavno je već jasno da darovitost ne možemo meriti samo IQ testom. Osim što su IQ testovi nestabilni po nekim kriterijumima da bi se uzeli kao jedini dokaz darovitosti, postoje zanimljive činjenice o interpretaciji rezultata. Pa tako, preseljenjem iz Connecticuta (gde daroviti spadaju u gornjih 5%) u Oklahomu (gde daroviti spadaju u gornjih 3% samo) više niste baš daroviti. Takođe, neke organizacije uzimaju IQ vrednost 120 kao dokaz darovitosti, dok neke druge uzimaju vrednost IQ 130 i više.
Zbog neujednačenih kriterijuma, složenosti darovitog uma i naučnih istraživanja, stvara se pogodno tlo za stvaranje raznih mitova o darovitima. Verovanjem u te mitove, potkrepljujemo ponašanja koja prave još veći jaz između darovitih i ostatka populacije. Razumevanje, pre svega, doprineće da se smanji stigmatizacija i otvore novi putevi u razvoju ove dece. Zato, čitanjem ovog članka pomoći ćete da se razbiju mitovi o darovitosti koji i dalje sputavaju odgovor na sve njihove potrebe.
Mitovi o darovitosti i stvarnosti u pozadini njih
MIT 1: Sva deca su darovita
STVARNOST: Svako dete je posebna individua i svako ima svoje jake strane, ali nisu sva deca darovita. Darovitost, u obrazovnom okruženju, znači da u poređenju s drugima njegove ili njene dobi/razreda, dete ima naprednu sposobnost razumevanja, učenja i primene naučenog u jednom ili više područja, kao i u muzičkim i/ili likovnim umetnostima.
MIT 2: Darovita deca uvek dolaze iz bogatih sredina
STVARNOST: Ne postoje dokazi po kojima bismo tvrdili da darovita deca uvek dolaze iz bogatih porodica i sredina. Moguće je da se radi o tome da je lakše uočiti darovitu decu iz bogatih sredina. Deca iz ekonomski siromašnijih sredina obično nisu dovoljno prepoznata, pa samim tim ne dobijaju dovoljno pažnje kako bi ostvarila svoje potencijale. Imajte na umu da na ovom mestu govorimo o izuzecima te da nije ispravno generalizovati niti u jednom smeru.
MIT 3: Darovita deca će 100% uspeti u životu bez obzira na sve
STVARNOST: Nikada nemamo garanciju da će neko uspeti u životu, bez obzira na sve. Isto tako, šta znači uspeti u životu? Za sve nas su to različita životna postignuća. Sa druge strane, ukoliko darovita deca ne odrastaju u stimulativnom okruženju, ukoliko školski i porodični sistem nema sluha za njihove potrebe i potencijale, velika je verovatnoća da mnogi potencijali ostanu neostvareni. Prema tome, možemo reći da je ovakvo uverenje neispravno iz više uglova.
MIT 4: Najbolji i najuspešniji su u svemu što rade
STVARNOST: Ovaj mit nas može dovesti do postavljanja nerealnih očekivanja prema njima. Jednostavno je, ukoliko je dete više uspešno u jednom ili više domena, ne mora da znači da će biti u nekim drugim. Ukoliko je neko dete nadareno za brojeve i matematiku, postoji šansa da mu ne leže društvene nauke. I to je sasvim u redu. Samo zato što je darovito, bilo bi pogrešno zaključiti da će biti uspešno u apsolutno svemu što radi.
MIT 5: Darovita deca su previše pametna da bi imala socijalne i emocionalne probleme
STVARNOST: Darovito dete je pre svega dete, koje ima svoje potrebe i probleme sa kojima se suočava. Na ovom mestu moramo razgraničiti pamet, darovitost i inteligenciju od socijalno-emocionalnog života deteta. Postoje deca koja imaju izraženu darovitost i sposobnost u različitim poljima, ali iskazuju poteškoće u odnosima sa drugima i u razumevanju i prepoznavanju vlastitih i tuđih emocija.
MIT 6: Nije im potrebna pomoć ni oko čega
STVARNOST: Daroviti učenici, takođe, trebaju vodstvo učitelja i roditelja koji će ih podržavati kako bi u potpunosti razvili svoje potencijale. Uloga učitelja ključna je za uočavanje i negovanje talenata u školi. Iako učenici imaju sve potencijale i sposobnosti u sebi, bez adekvatnog odgovora učitelja neće biti u stanju da ih razvijaju.
MIT 7: Uvek se lepo i pristojno ponašaju
STVARNOST: Darovita deca su često pred izazovom ukoliko se ne slažu sa učiteljima ili roditeljima po pitanju nekih informacija/pristupa. Često su njihovi umovi stvoreni da preispituju činjenice i da postavljaju mnogo pitanja. Iz ugla nastavnika ili roditelja, to ume da bude naporno i „nepristojno“. Takođe, ukoliko se nađu u situaciji bez izazova, mogu se ponašati neprimereno jer ne umeju nositi se sa dosadom.
Pored toga, nije retko da deca sa izrazitom inteligencijom i darovitošću, imaju izazove i teškoće u ponašanju. Zbog toga decu treba gledati kao celinu sastavljenu iz različitih osobina.
MIT 8: Daroviti ljudi su čudni
STVARNOST: Jedna od najrasprostranjenijih predrasuda prema darovitim ljudima odnosi se na etiketu „čudaci“. Istina je da daroviti, kao i svi mi, imaju manje prihvatljive osobine. Neke od njih su perfekcionizam, zabrinutost za čovečanstvo i društvena pitanja, slabo razvijena socijalna svest, preterana razdražljivost (eng. overexcitability) itd. Zbog toga što se ističu po tim osobinama, čestu su na meti etiketiranja i diskriminacije.
Bilo bi dobro kada bismo ove osobine prihvatili kao sastavne delove darovitih osoba. Zbog opasnosti ovog mita, važno je da zajedno razvijamo svest o delovima darovitosti koji nisu čudni, već predstavljaju sastavne delove čoveka. Svi mi imamo neke svoje osobine, zar ne?
MIT 9: Učenici sa posebnim obrazovanjem/potrebama ne mogu biti daroviti
STVARNOST: Postoje učenici, dvostruko izuzetni, kod kojih uz darovitost postoje i neki problemi u pažnji i ponašanju (npr. ADHD), disleksija, emocionalni problemi, autizam (npr. Aspergerov sindrom) ili neki drugi problem. U tom slučaju, moramo detetu obezbediti dovoljno izazova da hranimo njegovu darovitost, ali i dovoljno podrške koja će mu pomoći kroz izazove.
MIT 10: Darovitost ne postoji, to je izmišljena kategorija
STVARNOST: Kao što ste do sada mogli videti, a kako je nauka i potvrdila, darovitost zaista nije izmišljena kategorija. Ipak, neki francuski autori tvrde da je darovitost izmišljena kategorija kojom se priviliguju darovita deca u školskom sistemu. Ako razmislimo malo o tome, možda su bogatiji zaista imali više mogućnosti da se izbore za važne obrazovne opcije svoje dece. Ali, nadam se da će doći do demokratizaije ovih obrazovih opcija i za one darovite koji odrastaju u manje priviligovanim uslovima.
Posledice do kojih dovode mitovi o darovitosti?
Kao neko ko svakodnevno radi sa darovitom decom, želim da vam pokažem da je darovitost zaista prisutna i da se ta deca suočavaju sa mnogim izazovima tokom svog odrastanja i školovanja. Pored svih izazova, zaista je nepotrebno i uvredljivo stajalište o tome da je darovitost izmišljena kako bi bogate porodice „osvojile“ sistem.
Zbog ovakvih tvrdnji, potrebno je da razvijamo svest i kritičan pogled na ova pitanja. S obzirom da danas postoji mnogo zbunjujućih teorija i dogmatizama koji se odnose na darovitost, moramo biti oprezni. Moramo kritički razmisliti o svemu pre nego stvorimo uverenja koja će uticati na odnos prema darovitoj deci.
Rekla bih da je Gardner, sa svojom teorijom višestruke inteligencije, prišao malo bliže suštini i rešenju. Iako i takav model ima svoje mane, jer – šta ako dete ima razvijenu inteligenciju koja do sada nije opisana?
Kako mitovi o darovitosti mogu uticati na decu?
Zamislite sada dete koje pokazuje znakove darovitosti, ali ima poteškoće u učenju. U tom slučaju radi se o heterogenom tipu darovitosti u čijem je slučaju teško izračunati tačan IQ. I ne samo da su školske ustanove te koje ne prepoznaju heterogenost u darovitosti. Tu su i organizacije poput Mense. Kako biste bili član Mense, morate imati IQ=130 ili više. Ukoliko ne spadate u tu kategoriju, niste daroviti više ili?
Međutim, postoje i oni koji naglašavaju da se darovitost ispoljava samo u domenu u kojem je dete izuzetno. O tome pišu D.H.Feldman i L. Goldsmith. Oni kažu da visok rezultat na IQ testu nije najvažniji znak da je neko čudo od deteta.
Umesto verovanja u mitove, predlažem da radimo na poboljšavanju sistema u kojem se svakom detetu pruža ono što mu je potrebno za optimalan rast i razvoj te ostvarivanje potencijala. Hajde da zajedno budemo deo rešenja, a ne problema. Pozivam vas da prestanemo gledati jedni druge sa isčuđavanjem, već da zajedno težimo sistemu koji podržava dečije potrebe.
Etikete su za odeću, tegle i kutije – nisu za ljude!