Kako najviše govorimo o darovitoj deci, važno je istaknuti izazove sa kojima se upravo oni suočavaju. U svom odrastanju, prolaze kroz mnoge socijalno-emocionalne teškoće. Stres i napetost mogu da im izazovu česte promene, pritisak okoline, nerazumevanje roditelja za njihove stvarne potrebe, preplavljenost informacijama i sadržajem ali i dosada. Zato je potrebno da znamo kako da im pomognemo da se opuste i smire. A, upravo to mogu

Kroz tekst ćete naučiti:

• znakovi koji pokazuju da je vaše dete pod stresom
• tehnike opuštanja za decu i njihova primena

Znakovi da je darovito dete pod stresom

Darovita deca su po ovom pitanju mnogo više slična nego različita drugima. I oni mogu da se boje mnogih stvari, da se osećaju preplavljeno, neprijatno ili neprihvaćeno. Samo što mnogi zanemaruju takve situacije kod darovitih jer smatraju da im je inteligencija dovoljna i da njome nadoknađuju sve emocije koje imaju, kao i druga deca.

Pa tako nismo ni svesni koliko štete pravimo ne obraćajući pažnju na socio-emocionalni razvoj deteta. Obraćamo sve više pažnje tamo da dečiji dan bude što više popunjen raznim aktivnostima, da se mnogo uči, čita i usavršava. A, zaboravljamo da je pred nama ipak dete koje ima pravo da se oseća tužno, ljuto, nezadovoljno, anksiozno itd.

Neki od osnovnih znakova po kojima ćete prepoznati da je dete pod stresom ili da nešto nije u redu:

• duži period umora i pasivnost
• agresivno ponašanje i emocionalni „ispadi“
• osećaj potištenosti i/ili često plakanje
• česta razdražljivost
• neredovan san i promene u ishrani

Ovo su samo osnovni znakovi, ali bilo kakve promene u ponašanju i emocijama deteta su znak za pažnju. Kada primetite da nešto nije u redu ili samo mislite da bi bilo korisno sa detetom raditi na razumevanju i kontroli emocija, probajte sledeće tehnike opuštanja za decu.

Tehnike opuštanja za decu: Kako se mogu umiriti (darovita) deca?

Tehnike opuštanja za decu pomažu da se deca opuste ali i da nauče regulisati ponašanje. Ipak, svako dete je različito, pa samim tim i način na koji se mogu smiriti i opustiti je različit. Vežbice koje ćemo vam predstaviti u tekstu pokazuju visok stepen učinkovitosti kod opuštanja. Međutim, moguće je da ne budu sve tehnike učinkovite kod vašeg deteta. U ovisnosti od individualnih razlika, kod neke dece će uspešnost biti veća, kod nekih manja. Ono što vi možete da uradite jeste da pokušate nekoliko njih i vidite šta detetu više odgovara.

Za vas smo izabrali samo nekoliko tehnika koje možete i sami isprobati u radu sa detetom.

Tehnike opuštanja za decu: Tehnike disanja

Duboko disanje smanjuje otkucaje srca, usporava disanje, reguliše pritisak i pomaže da se uspostavi kontrola nad onim što se dešava. Postoji ogroman broj vežbica disanja koje deca mogu da koriste kako bi se u trenutku smirila, ali i kako bi postepeno učili kako da kontrolišu svoje emocije i ponašanja. Neke od vežbica koje radimo na GiftedLab radionicama su:

1. Balon – vežba dubokog disanja stomakom

Cilj ove vežbice je da dete obrati pažnju na svoj dah i da se skoncentriše samo na to.

• Neka dete stavi ruku na stomak.
• Zatim, udahne duboko.
• Lagano izdahne, što sporije.
• Skoncentriše se na pokrete stomaka, na to kako se kao balon napuše kada udahne i ispuše kada izdahne.
• Dete može da ponavlja ovu vežbicu koliko god mu je potrebno vremena da se smiri.

Kada se upustite u ovu tehniku sa detetom, pokušajte i sami da budete smireni. Važno je da razumete da dete možda neće moći u početku da se opusti i skoncentriše. To je apsolutno normalno, potrebno je mnogo strpljanja i pokušaja kako bi se ova vežbica uvežbala tako da pokaže svoje rezultate.

2. 5-2-5 tehnika

Ova tehnika pomaže deci da regulišu svoje emocije i smanje fiziološke znakove napetosti u telu. Tehnika je jednostavna i zahteva od deteta da:

1. lagano udahne brojeći do 5: 1-2-3-4-5
2. zadrži 2 sekunde
3. zatim lagano izdahne, brojeći unazad od 5: 5-4-3-2-1

3. „Starfish“ vežbica disanja

Vežbica disanja zvana „morska zvezda“ (eng. starfish) poznata je po tome što pomaže deci da nauče kako pravilno disati. Pri tome, pomaže im da drža pažnju na konkretnoj stvari pa tako će pažnja manje lutati.

• Dete treba da odabere ruku koja će biti njegova morska zvezda.
• Ispruži ruku, dlanom prema van, s prstima raširenim poput morske zvezde.
• Kažiprstom druge ruke neka iscrta morsku zvezdu dok diše. Počninje od palca i dok udiše, povuče palac prema gore, tako da pokret odgovara udisaju.
• Sada, dok izdiše, prelazi unutrašnjom stranom palca. Opet, polako se pomiče pazeći na to da dah i pokreti idu zajedno.
• Nastavi disati gore-dole svakim prstom, usklađujući svoje pokrete s dahom.
• Kada dođete do zgloba ispod malog prsta, neka se odmori na trenutak. Pokušajte ovo ponovno s drugom rukom.

Video ispod pokazuje kako disati sa punom pažnjom i svesnošću kroz ovu tehniku. Pogledajte kako ona izgleda u praksi

Najvažnije je uspostaviti koncentraciju i postati svestan svog disanja. Dajte instrukcije detetu da obrati pažnju na vazduh koji ulazi kroz nos, na to da li je hladan, topao, kakvog je mirisa itd. Neka obrate pažnju na to šta se dešava sa grudnim košem i stomakom, kako se pomeraju kada udišu i izdišu.

Ovo je jedna od omiljenih vežbica u našoj GiftedLab učionici, deca je obožavaju. Međutim, ne brinite ukoliko dete ne može iz prve da se smiri na ovaj način. Tehnike disanja od dece kao i odraslih, iziskuje vežbu i istrajnost. Važno je da ne odustajete odmah, posebno ako primetite da je dete zainteresovano za ovu tehniku.

5 stvari oko mene – vežba koncentracije i opuštanja

Kada se deci teško skoncentrisati na ono što rade jer su uznemireni i misli im lete na različite strane, pokušajte da ih vodite kroz ovu vežbicu.  U ovoj vežbici, cilj je da dete aktivira svoja čula i razvija svesnost i prisutnost u trenutku.

Vežbicu počnite sa pitanjima:

1. Pogledaj oko sebe. Kojih 5 stvari vidiš oko sebe sada?
2. Primeti koje 4 stvari dodiruješ svojom kožom? Šta dodiruju tvoje noge, ruke, leđa?
3. Šta čuješ? Koja 3 zvuka možeš da izdvojiš sada? (Ako ne odgovori odmah, pomozite mu sa ponuđenim odgovorima poput: Čuješ li zvuk frižidera, možda zvuk automobila pore zgrade itd?)
4. Koje 2 stvari sada možeš namirisati? Kakve mirise osećaš sada?
5. Koja je 1 stvar koju možeš okusiti? Uzmi nešto sa stola, sok ili čokoladu. Kakvog je okusa?

Pored vežbica disanja i koncentracije, fizičke vežbe i fokusiranje na telo takođe, mogu pomoći kod opuštanja dece. Jedna od takvih vežbica je Progresivna mišična relaksacija.

Progresivno mišićno opuštanje

Ova tehnika podrazumeva da dete uvidi razliku između napetog i opuštenog mišića. Jacobson, osnivač ove tehnike, kaže:

“Nemoguće je biti nervozan ili napet u bilo kojem delu tela u kojem su mišići potpuno opušteni. Anksiozni um ne može postojati u opuštenom telu.“

Cilj je da se prvi napnu odnosno zategnu pojedinačni mišići u telu pa odmah potom da se opuste. Nekoliko minuta ove vežbice svaki dan, naučiće dete kako da je u kratkom roku primeni u stresnoj situaciji.

Neka dete legne i smesti se u udoban položaj. Opuštanje može da krene od glave do stopala, ovim redosledom:

• Lice: neka se dete smrkne, kao da je ljuto i nakon toga neka opusti lice.
• Vilica: neka snažno stisne zube i onda lagano opusti vilicu.
• Ruke i ramena: dete može da se pretvara da je lenja mačka koja se proteže. Neka ispruži ruke iznad glave i stegne ih. Nakon toga, neka spusti lagano ruke i opusti ih. Važno je da oseti težinu u rukama usljed opuštanja.
• Šake: Neka se pretvara kao da ima limun u ruci i onda ga stisne kao kada cedi limunadu. Nakon toga sledi opuštanje šaka.

• Stomak: Neka stegne mšiće stomaka jako kao da će džinovski slon da stane na njega ili kao Bruce Lee kada prima udarac. Malo zadrži i onda lagano opusti mišiće stomaka.
• Noge: Dete može da zamisli kako se nalazi na peščanoj plaži i bosim nogama gura pesak što dublje.
• Nakon toga, može pokušati stegnuti celo telo i potom opustiti. Neka pokuša nekoliko puta ovu vežbu.

Vizualizacije uz priče, crtanje, pozitivno razmišljanje

Poznato je da priče i crtanje pomažu deci da se opuste i da se fokusiraju na trenutak. Roditelji mogu pomoći deci da vizualiziraju kroz pričanje poučnih priča, posebno priča koje razvijaju pozitivno razmišljanje. Takođe, crtanje je poseban vid zabave koji deca obožavaju. Ako uparite ove aktivnosti i pridružite se svojoj deci – pun pogodak za sve.

Fizička aktivnost

Vežbanje i generalno fizička aktivnost su odličini načini za opuštanje. Deca mogu da treniraju različite sportove ali nije neophodno ukoliko nisu zainteresovani trenutno. Međutim, deci je važno osigurati da se svakodnevno bave fizičkom aktivnošću poput šetanja, trčanja, plivanja, skakanja, plesanja i igranja.

Igra

Igra je od velike važnosti za razvoj socijalnog, emocionalnog, intelektualnog i fizičkog razvoja svakog deteta. Kada se odlučite za igru, dopustite deci da izraze svoje mišljenje, ideje i eksperimentišu. Neka u svakom danu bude prostora za igru i opuštanje. Između svih tih aktivnosti koje se trudite da obezbedite darovitom detetu svaki dan, obezbedite mu slobodno vreme za igru. Primetićete raziliku u funkcionisanju vašeg deteta već kroz neko vreme.

Bilo da ste primetili promene u raspoloženju deteta ili samo želite da ga preventivno naučite kako da se opusti i kontroliše svoje emocije – tehnike koje smo opisali pokazuju dobre rezultate. To ne znači da će svaka tehnika biti korisna i jednostavna za svako dete. Ipak, istražite zajedno šta se detetu dopada i šta mu odgovara. Između ostalog, zanimljiva GiftedLab radionica za decu i tinejdžere se bavi i temama opuštanja i emocionalne regulacije pa je nemojte propustiti.

Odavno je već jasno da darovitost ne možemo meriti samo IQ testom. Osim što su IQ testovi nestabilni po nekim kriterijumima da bi se uzeli kao jedini dokaz darovitosti, postoje zanimljive činjenice o interpretaciji rezultata. Pa tako,  preseljenjem iz Connecticuta (gde daroviti spadaju u gornjih 5%) u Oklahomu (gde daroviti spadaju u gornjih 3% samo) više niste baš daroviti. Takođe, neke organizacije uzimaju IQ vrednost 120 kao dokaz darovitosti, dok neke druge uzimaju vrednost IQ 130 i više. 

Zbog neujednačenih kriterijuma, složenosti darovitog uma i naučnih istraživanja, stvara se pogodno tlo za stvaranje raznih mitova o darovitima. Verovanjem u te mitove, potkrepljujemo ponašanja koja prave još veći jaz između darovitih i ostatka populacije. Razumevanje, pre svega, doprineće da se smanji stigmatizacija i otvore novi putevi u razvoju ove dece. Zato, čitanjem ovog članka pomoći ćete da se razbiju mitovi o darovitosti koji i dalje sputavaju odgovor na sve njihove potrebe.

Mitovi o darovitosti i stvarnosti u pozadini njih

MIT 1: Sva deca su darovita

STVARNOST: Svako dete je posebna individua i svako ima svoje jake strane, ali nisu sva deca darovita. Darovitost, u obrazovnom okruženju, znači da u poređenju s drugima njegove ili njene dobi/razreda, dete ima naprednu sposobnost razumevanja, učenja i primene naučenog u jednom ili više područja, kao i u muzičkim i/ili likovnim umetnostima.

MIT 2:  Darovita deca uvek dolaze iz bogatih sredina

STVARNOST: Ne postoje dokazi po kojima bismo tvrdili da darovita deca uvek dolaze iz bogatih porodica i sredina. Moguće je da se radi o tome da je lakše uočiti darovitu decu iz bogatih sredina. Deca iz ekonomski siromašnijih sredina obično nisu dovoljno prepoznata, pa samim tim ne dobijaju dovoljno pažnje kako bi ostvarila svoje potencijale. Imajte na umu da na ovom mestu govorimo o izuzecima te da nije ispravno generalizovati niti u jednom smeru.

MIT 3: Darovita deca će 100% uspeti u životu bez obzira na sve

STVARNOST: Nikada nemamo garanciju da će neko uspeti u životu, bez obzira na sve. Isto tako, šta znači uspeti u životu? Za sve nas su to različita životna postignuća. Sa druge strane, ukoliko darovita deca ne odrastaju u stimulativnom okruženju, ukoliko školski i porodični sistem nema sluha za njihove potrebe i potencijale, velika je verovatnoća da mnogi potencijali ostanu neostvareni. Prema tome, možemo reći da je ovakvo uverenje neispravno iz više uglova.

MIT 4: Najbolji i najuspešniji su u svemu što rade

STVARNOST: Ovaj mit nas može dovesti do postavljanja nerealnih očekivanja prema njima. Jednostavno je, ukoliko je dete više uspešno u jednom ili više domena, ne mora da znači da će biti u nekim drugim. Ukoliko je neko dete nadareno za brojeve i matematiku, postoji šansa da mu ne leže društvene nauke. I to je sasvim u redu. Samo zato što je darovito, bilo bi pogrešno zaključiti da će biti uspešno u apsolutno svemu što radi.

MIT 5: Darovita deca su previše pametna da bi imala socijalne i emocionalne probleme

STVARNOST: Darovito dete je pre svega dete, koje ima svoje potrebe i probleme sa kojima se suočava. Na ovom mestu moramo razgraničiti pamet, darovitost i inteligenciju od socijalno-emocionalnog života deteta. Postoje deca koja imaju izraženu darovitost i sposobnost u različitim poljima, ali iskazuju poteškoće u odnosima sa drugima i u razumevanju i prepoznavanju vlastitih i tuđih emocija.

MIT 6: Nije im potrebna pomoć ni oko čega

STVARNOST: Daroviti učenici, takođe, trebaju vodstvo učitelja i roditelja koji će ih podržavati kako bi u potpunosti razvili svoje potencijale. Uloga učitelja ključna je za uočavanje i negovanje talenata u školi. Iako učenici imaju sve potencijale i sposobnosti u sebi, bez adekvatnog odgovora učitelja neće biti u stanju da ih razvijaju. 

MIT 7: Uvek se lepo i pristojno ponašaju

STVARNOST: Darovita deca su često pred izazovom ukoliko se ne slažu sa učiteljima ili roditeljima po pitanju nekih informacija/pristupa. Često su njihovi umovi stvoreni da preispituju činjenice i da postavljaju mnogo pitanja. Iz ugla nastavnika ili roditelja, to ume da bude naporno i „nepristojno“. Takođe, ukoliko se nađu u situaciji bez izazova, mogu se ponašati neprimereno jer ne umeju nositi se sa dosadom.

Pored toga, nije retko da deca sa izrazitom inteligencijom i darovitošću, imaju izazove i teškoće u ponašanju. Zbog toga decu treba gledati kao celinu sastavljenu iz različitih osobina.

MIT 8: Daroviti ljudi su čudni

STVARNOST: Jedna od najrasprostranjenijih predrasuda prema darovitim ljudima odnosi se na etiketu „čudaci“.  Istina je da daroviti, kao i svi mi, imaju manje prihvatljive osobine. Neke od njih su perfekcionizam, zabrinutost za čovečanstvo i društvena pitanja,  slabo razvijena socijalna svest, preterana razdražljivost (eng. overexcitability) itd. Zbog toga što se ističu po tim osobinama, čestu su na meti etiketiranja i diskriminacije.

Bilo bi dobro kada bismo ove osobine prihvatili kao sastavne delove darovitih osoba. Zbog opasnosti ovog mita, važno je da zajedno razvijamo svest o delovima darovitosti koji nisu čudni, već predstavljaju sastavne delove čoveka. Svi mi imamo neke svoje osobine, zar ne?

MIT 9: Učenici sa posebnim obrazovanjem/potrebama ne mogu biti daroviti

STVARNOST: Postoje učenici, dvostruko izuzetni, kod kojih uz darovitost postoje i neki problemi u pažnji i ponašanju (npr. ADHD), disleksija, emocionalni problemi, autizam (npr. Aspergerov sindrom) ili neki drugi problem. U tom slučaju, moramo detetu obezbediti dovoljno izazova da hranimo njegovu darovitost, ali i dovoljno podrške koja će mu pomoći kroz izazove.

MIT 10: Darovitost ne postoji, to je izmišljena kategorija

STVARNOST: Kao što ste do sada mogli videti, a kako je nauka i potvrdila, darovitost zaista nije izmišljena kategorija. Ipak, neki francuski autori tvrde da je darovitost izmišljena kategorija kojom se priviliguju darovita deca u školskom sistemu. Ako razmislimo malo o tome, možda su bogatiji zaista imali više mogućnosti da se izbore za važne obrazovne opcije svoje dece. Ali, nadam se da će doći do demokratizaije ovih obrazovih opcija i za one darovite koji odrastaju u manje priviligovanim uslovima.

Posledice do kojih dovode mitovi o darovitosti?

Kao neko ko svakodnevno radi sa darovitom decom, želim da vam pokažem da je darovitost zaista prisutna i da se ta deca suočavaju sa mnogim izazovima tokom svog odrastanja i školovanja. Pored svih izazova, zaista je nepotrebno i uvredljivo stajalište o tome da je darovitost izmišljena kako bi bogate porodice „osvojile“ sistem.

Zbog ovakvih tvrdnji, potrebno je da razvijamo svest i kritičan pogled na ova pitanja. S obzirom da danas postoji mnogo zbunjujućih teorija i dogmatizama koji se odnose na darovitost, moramo biti oprezni. Moramo kritički razmisliti o svemu pre nego stvorimo uverenja koja će uticati na odnos prema darovitoj deci.

Rekla bih da je Gardner, sa svojom teorijom višestruke inteligencije, prišao malo bliže suštini i rešenju. Iako i takav model ima svoje mane, jer – šta ako dete ima razvijenu inteligenciju koja do sada nije opisana?

Kako mitovi o darovitosti mogu uticati na decu?

Zamislite sada dete koje pokazuje znakove darovitosti, ali ima poteškoće u učenju. U tom slučaju radi se o heterogenom tipu darovitosti u čijem je slučaju teško izračunati tačan IQ. I ne samo da su školske ustanove te koje ne prepoznaju heterogenost u darovitosti. Tu su i organizacije poput Mense. Kako biste bili član Mense, morate imati IQ=130 ili više. Ukoliko ne spadate u tu kategoriju, niste daroviti više ili?

Međutim, postoje i oni koji naglašavaju da se darovitost ispoljava samo u domenu u kojem je dete izuzetno. O tome pišu D.H.Feldman i L. Goldsmith. Oni kažu da visok rezultat na IQ testu nije najvažniji znak da je neko čudo od deteta.

Umesto verovanja u mitove, predlažem da radimo na poboljšavanju sistema u kojem se svakom detetu pruža ono što mu je potrebno za optimalan rast i razvoj te ostvarivanje potencijala. Hajde da zajedno budemo deo rešenja, a ne problema. Pozivam vas da prestanemo gledati jedni druge sa isčuđavanjem, već da zajedno težimo sistemu koji podržava dečije potrebe.

Etikete su za odeću, tegle i kutije – nisu za ljude!