Mi smo pogledali neke od njih i za vas izdvojili osam filmova i dve serije koje će vas oduševiti. Radi se o jedinstvenim prikazima života darovitih ljudi, iz različitih uglova i sa različitim ciljem.

Lista najboljih filmova o darovitosti

Svaki od navedenih filmova/serija na jedinstven način prikazuje darovitost. Osvrću se na potrebe, probleme i svakodnevnicu darovitih. Prvi na listi kojeg morate pogledati je film – Good Will Hunting.

Good Will Hunting (1997)

Will Hanting (Matt Damon) je, na prvi pogled, obični mladić iz siromašnog dela Bostona, ali mladić koji ima izrazito visok kvocijent inteligencije Međutim, on ne studira već radi na jednom od fakulteta kao domar. Jednom prilikom, Will anonimno rešava težak zadatak sa table iz hodnika na fakultetu. Ubrzo nakon toga, Will upada u mnoge probleme zbog ponašanja. Potuče se i biva uhapšen. Tokom filma, profesor koji je postavio onaj težak zadatak, otkriva Willa i njegov potencijal.

Pomaže mu pod uslovom da se kod psihijatra počne baviti svojim problemima u ponašanju i agresivnošću. Wil-u terapija pada teško, sve do trenutka kada mu psihijatar postaje doktor Shon (Robin Williams). A, on je i sam odrastao u sličnim uslovima kao Will.

Finding Forrester (2000)

Ovo je  istinski topla priča o piscu, Williamu Forresteru (Sean Connery), koji se zatvorio u sebe nakon dobijanja Pulicerove nagrade za književnost. Vodio je pomalo egocentričan i osamljenički način života. A, onda upoznaje šesnaestogodišnjeg darovitog Jamala (Rob Brown), koji pokazuje izrazit talenat za pisanje i košarku.

Kako bi održao uspešnost u akademskim postignućima i odnose sa društvom, Jamal će morati razvijati različite veštine bikulturalizma. Susrešće se sa brojnim psihološkim izazovima darovitosti. Razvijaće kulturne norme, čitati društvene znakove i učiti reagovati na primeren način. Kroz specifičan odnos sa Williamom, Jamal usavršava svoj talent za pisanje i istražuje ko je on zapravo.

Gifted (2017)

Glavnu ulogu nosi devojčica Mary (Mckenna Grace). Kad je imala šest meseci njezina majka, vrhnunska matematičarka, izvršila je samoubistvo. Od tada Mary živi s ujakom Frankom, bivšim profesorom koji sada živi od popravljanja brodova. Od prvog dana, Mary pokazuje talent u matematici kojim oduševljava svoju učiteljicu. Međutim, vrlo brzo joj domaći zadaci i druženje s drugom decom dosade.

Kako priča teče, dešavaju se važne stvari u devojčicinom životu. No, direktor škole ipak predloži Franku da pošalje Mary u privatnu školu za nadarenu decu. Osnovna pitanja koja se prožimaju kroz film: šta je najbolje za Mary? Vredi li normalan život deteta zameniti strogim režimom obrazovanja samo zbog toga što je nadarena?

Film, takođe, odgovara na pitanja treba li iz devojčice izvući i “poslednje kapi dara“ žrtvujući njen socijalni život. Isto tako, dobijamo odgovor na važno pitanje – kako napraviti dobar balans u daljem “istezanju“ darovitosti?

John Nash (Russell Crowe) je dobitnik prestižne nagrade za matematiku. Na samom početku, upoznaje svog cimera koji mu ubrzo postaje jedan od najboljih prijatelja. Nash sam priznaje kako mu mnogo bolje idu matematički problemi od međuljudskih odnosa. Međutim, nešto kasnije u filmu on upoznaje Aliciju, sa kojom će se oženiti. Međutim, Nash se počinje čudno ponašati. Javljaju mu se halucinacije i razvija paranoidnu shizofreniju. Ovaj film savršeno govori o mogućnosti da i daroviti imaju neki od problema u mentalnom funkcionisanju.

The Social Network (2010)

Ovo je priča o nastanku društvene mreže Facebook i njenom osnivaču, informatičkom geniju, Mark Zuckerberg-u. Govori se, između ostalog, i o svemu onome što dolazi sa novcem i moći. U filmu, Zuckerberg se suočava sa zavišču, ljubomorom, klevetama i optužbama te posledicama koje je to imalo po njega.

The Man Who Knew Infinity (2015)

Film se zasniva na istinitoj priči o indijskom matematičaru, Srinivasa Ramanujan, koji je bio samouk. Putovao je u Englesku kako bi objavio svoj rad. Prepun ambicija, umesto prihvaćanja i poleta, doživljava rasnu diskriminaciju. Međutim kroz film se Srinivasa Ramanujan sprijatelji sa jednim profesorom, koji mu na samom početku nije verovao. Kroz brojne prepreke zajedno dolaze do otkrića koje je promenilo shvatanje beskonačnosti.

The Big Bang Theory (2007)

Sigurno ste već čuli za humorističku seriju Teorija velikog praska (engl. The Big Beng Theory). Svoje mesto na ovoj listi zaslužila je, ne samo zbog popularnosti, već uspeha u smanjivanju stigme „štrebera“. Radnja serije prati genijalce, ekperimentalnog (Leonard)  i teoretičkog fizičara (Sheldon Cooper), njihovu dvojicu prijatelja – astronautičkog inženjera (Howard) i astrofizičara (Rajesh) te komšinicu, konobaricu Penny. U toku serije, u glavne uloge stižu mikrobiologinja Bernadette i neurobiologinja Amy.

Osim što je izrazito duhovita, ova serija prikazuje kako izgleda dvostruka izuzetnost iz prve ruke. Sheldon Cooper je lik koji na sjajan način prikazuje genijalnost i probleme u socijalno-emocionalnom funkcionisanju. Često ima problem sa razumevanjem tuđih i sopstvenih emocija i ponašanja. Ne ponaša se uvek u skladu sa društvenim normama. Pored toga, za Sheldona se vežu mnogi izazovi, poput opsesivno-kompulsivnih teškoća.

Predlažemo da pogledate ovaj sitkom o darovitosti koji je satkan od realnih priča o razlikama, prihvatanju i prijateljstvu.

Atypical (2017)

Zamislite jednu dugačku liniju. Sa jedne strane, postoje deca koja su visoko inteligentna i pokazuju darovitost u različitim poljima poput matematike, jezika ili umetnosti. Sa druge su oni koji imaju određene probleme koji obuhvataju učenje. Oni mogu imati probleme poput disleksije, diskalkulije ili disgrafije. Pored toga, mogu imati i različite probleme koji obuhvataju ADHD, autistički spektar poremećaja ili neki drugi razvojni poremećaj. Ali, postoje i deca koju možemo smestiti u obe kategorije. Oni imaju izraženu sposobnost ali i probleme u psihičkom funkcionisanju, pa kažemo da su dvostruko izuzetna deca (engl. twice-exceptional kids/2e – exceptional ability and disability).

Šta to znači? To znači da se darovitost i ometenost se međusobno ne isključuju. Zajedno bivaju u detetu i podjednako zahtevaju njegu, svako sa svoje strane. Zbog toga su ova deca često u problemu jer je teško pronaći balans između te dve izuzetnosti. Teško je razumeti i zadovoljiti svaku od potreba. Ipak, nije nemoguće.

Iz ovog članka ćeš naučiti:

• Kako prepoznati dvostruko izuzetnu decu;
• Zašto dvostruko izuzetna deca bivaju zapostavljena;
• Sa kakvim problemima se suočavaju;
• I na kraju, kako ih možemo podržati.

Kako prepoznati dvostruko izuzetnu decu?

Jedan od najvećih mitova o darovitima odnosi se na to da oni moraju biti izuzetni na svim područjima. Međutim, istina je da deca ne moraju biti izuzetna u baš svemu. Obično pokazuju darovitost u jednom ili dva područja, dok su u drugima prosečni. Isto tako, postoje i oni koji pored izuzetnosti poseduju i drugi spektar problema.

Malo je učitelja i roditelja koji su upoznati sa tim, pa zbog toga mnoga deca bivaju uskraćena za obrazovanje i podršku. Ono što se često uzima za merilo i dokaz izuzetnosti je IQ rezultat koji je obično iznad 130.

Međutim, kada i zašto IQ nije dovoljno merilo, pročitajte u članku Mitovi o darovitosti koje morate zaboraviti.

Pa, kako onda prepoznati kada se radi o dvostrukoj izuzetnosti?

Stručnjaci iz ovih oblasti naglašavaju važnost prepoznavanja dečijih kapaciteta i potreba. Pa tako, vreme da se detetu posveti više pažnje je onda kada se primeti da je dete:

• izuzetno nadareno za jednu oblast, dok je u drugim oblastima prosečno
• ekstremno dobro u svim oblastima osim jedne u kojoj primetno zaostaje
• izuzetno u obrazovnim područjima, ali im teškoće u drugim oblastima (npr. govor, pažnja, razvojne teškoće, socio-emocionalni problemi…)

Zašto dvostruko izuzetna deca bivaju zapostavljena?

Zamislite dečaka Luku koji briljira u matematici, ali ima problema sa čitanjem. On ne može da dešifruje reči i nema kapacitet da razume pročitano, ali odlično barata računanjem i logikom. Šta će se desiti sa Lukom?

Verovatno će njegov problem sa disleksijom proći ispod radara. Mnogi učitelji neće primetiti da se radi o velikom problemu jer „on je genijalac za matematiku, mora da je dobar u svemu, samo...“

Moguće je da se ovom problemu prida više pažnje u starijim razredima, kada kriterijumi za ocenjivanje porastu. U tom slučaju, Luki će se možda prilepiti dijagnoza poremećaja u učenju. Tada nikada neće dobiti podršku koja mu je potrebna, ni podsticaj za područje u kojem je izuzetan.

U nekim slučajevima, darovitost je ta koja može dovesti do izostanka adekvatne dijagnoze i određivanja dečijih potreba.  Ali, moguće je i da darovitost u nekim područjima sasvim sakrije problem u drugima pa tako dete ostaje nezadovoljenih potreba. Dar naprosto maskira poteškoću. Sa druge strane, kada problem prekriva darovitost, moguće je da ne dođe do izražaja dečija izuzetnost u nekom području. U tom slučaju, dete ponovo ostaje nezadovoljenih potreba i potencijala.

Sa kakvim problemima se suočavaju dvostruko izuzetna deca?

I pored pogrešnih dijagnoza ili izostanka istih, život dvostruko izuzetne dece je složen. To je svakodnevna borba sa pokušajem da sami sebe razumeju ali i da ih svet razume. I to su izvori njihove frustracije, anskioznosti, stresa i ljutnje. 

Njihova sredina je uglavnom gluha za potrebe koje imaju, pa za decu misle da su lenja jer „su mnogo pametni, ali ipak neće da nauče čitati/pisati/…“ Pa, frustirana zbog teškoća mogu imati izlive besa i ljutnje na okolinu. Pogrešno shvaćeni od strane okoline, bivaju okarakterisani kao „nevaspitani“.

Šta se to zapravo dešava u njihovom unutrašnjem svetu?

Kako bi lakše razumeli šta se dešava i kako to izgleda u praktičnom primeru, pogledajte predavanje koje je održap Jim Russell na ovu temu. On govori o tome kako izgleda dvostruka izuzetnost u praksi i sa kakvim problemima se suočavaju ovi ljudi.

Emocionalni problemi i problemi u ponašanju

Laura Philips, PsyD i neuropsiholog, kaže:

Oni znaju da su sposobni za nešto više, a ipak ih nešto sputava samo što ne mogu da shvate zašto.

Ovakvo stanje stvari može izazvati veliku konfuziju i frustraciju kod dece.  To je glavni izvor njihovog straha – od neuspeha, od uspeha, od prevelikih očekivanja porodice i škole. Zajedno sa izostankom podrške, ovo može da vodi do depresivnih simptoma, socijalnog stresa i anksioznosti.

Pa kada dete ostane neshvaćeno u trenucima kada se tako oseća, a daje sve od sebe, njegovo samopouzdanje se narušava. On stvara neku novu sliku o sebi kao nesposobnom, neadekvatnom, neshvaćenom biću. A, posledica toga je često depresija.

Kako im možemo pružiti podršku i vetar u leđa?

Razumevanje, prihvatanje i pružanje podrške može pomoći deci da ispune svoje potencijale i prevaziđu teškoće koje imaju. To znači da moramo prvo prepoznati dvostruko izuzetne i osmisliti sistem podrške. To može pomoći da deca postižu bolje rezultate u školi, ali da imaju veće samopouzdanje i samopoštovanje.

Konkretne stvari koje možemo uraditi odnose se na:

• Rano otkrivanje i identifikacija dvostruko izuzetne dece
• Edukacija roditelja i učitelja o dvostrukoj izuzetnosti ali i o izazovima do kojih dolazi
• Usavršavanje stručnjaka o dijagnostikovanju i ometajućim faktorima prilikom dijagnoze poremećaja; učenje o potencijalima i načinu rada sa dvostruko izuzetnima
• Edukacija dece, upoznavanje sa sopstvenim potencijalima i načinima na koje mogu prihvatati i jačati svoje slabe tačke
• Razvoj obrazovnih sistema koji će deci obezbediti individualni pristup i razvoj potencijala koje imaju
• I ono najvažnije, razumevanje, bezuslovno prihvatanje i emaptija

Ako niste sigurni kako, počnite sa: „Prihvatam te takvog kakav jesi. Zajedno ćemo pokušavati i proći kroz sve.“

Zanima vas više o ovoj temi? Sjajna vest – prijavite se na besplatan newsletter u okviru kojeg uskoro oranizujemo besplatne pričaonice o dvostrukoj izuzetnosti ali i grupe podrške i radionice na ovu temu.

Kroz ovaj pristup, dugoročno gledano, deca lakše grade jak karakter i rezilijentnost. A, istraživanja kažu da je i povezano sa formiranjem zdravih međuljudskih odnosa, većim zadovoljstvom životom, smanjenom verovatnoćom za rizično ponašanje i generalno lakšim rešavanjem životnih problema.

Međutim, sve vas zanima šta dete trenutno ima od toga, šta je odmah vidljivo? Odmah vidljivo je teško proceniti jer za razvoj svih veština treba neko vreme, koje je za svako dete drugačije. Međutim, dete će tako moći razumeti svoje i tuđe emocije, upravljati njima i ponašanjem, graditi bolje odnose sa vršnjacima, donositi odluke i lakše se suočavati sa stresom.

Jasno vam je kolika je važnost socio-emocionalnog učenja za decu?  Zato ćete u nastavku pročitati:

• Koje su osnovne veštine koje dete razvija kroz socio-emocionalno učenje (SEL)
• Kada je najbolje započeti sa socio-emocionalnim učenjem
• Kako raditi na razvoju veština: Radionice socio-emocionalnog učenja

Koje su osnovne veštine koje dete razvija kroz socio-emocionalno učenje (SEL)?

Socio-emocionalno učenje pretvara hladne učionice u toplu sredinu, a dom u mesto za razvoj i sigurnost. Efikasni programi podrazumevaju zajednički rad škole, porodice, društva i drugih važnih lica/ustanova u detetovom životu. Svi ti faktori su važni za razvoj ovih 5 osnovnih veština socio-emocionalnog učenja:

1. Samosvest je veština koja pomaže detetu da prepozna emocije u trenutku kada se one ispoljavaju. Tek kada ih prepozna, može uticati na njih.
   
2. Samoregulacija tj. sposobnost deteta da upravlja emocijama, nakon što ih prepozna.
3. Odgovorno donošenje odluka se odnosi na učenje o tome kako donositi konstruktivne odluke o ponašanju i društvenim odnosima u različitim okruženjima. Decu učimo kako da razmotre različite perspektive i posledice te da preuzmu odgovornost nakon odluke.
4. Društvena svest uključuje sposobnost razumevanja, saosećanja i empatije za one s drugačijim poreklom ili kulturom. Takođe, uključuje razumevanje društvenih normi i prepoznavanje resursa i podrške porodice, škole i zajednice.
5. Socijalne veštine odnosno upravljanje međuljudskim odnosima, pomaže učenicima da uspostave i održe zdrave odnose te da se ponašaju u skladu s društvenim normama. Ove veštine uključuju jasnu komunikaciju, aktivno slušanje, saradnju, odupiranje neprikladnom društvenom pritisku i traženje pomoći kada je potrebna.

Primer vežbe koja pomaže pri regulaciji emocija. Instrukcija: Dete treba da nacrta/oboji prazan prostor u čaši bojom onih emocija koje trenutno oseća.

Samosvest i samoregulacija su često zanemarene kod darovite dece. Daroviti često imaju izazov sa prepoznavanjem vlastitih emocija, a samim tim i sa regulacijom istih. Zbog toga je kod darovite dece, takođe, izuzetno važno razvijati socio-emocionalne veštine koje će im pomoći u ovim područjima života.

Socio-emocionalno učenje: Kada započeti?

Nikada nije kasno početi raditi na razvoju svesnosti o samom sebi. Međutim, postoji period u kojem je najvažnije i „najjednostavnije“ kod dece razvijati socio-emocionalnu inteligenciju. Taj period se odnosi na, otprilike, petu godinu života (i ranije). U tom periodu, najlakše možemo dopreti do dece i na zanimljive, iskustveno bliske, načine ih možemo učiti o emocijama i odnosima.

Deca tada upijaju sve oko sebe, kao spužve. Pa ako se dovoljno potrudimo da im zanimljivo predstavimo kako funkcioniše njihov unutrašnji svet ali i odnosi sa drugima, lakše će se nositi sa životnim situacijama. Mnogo je teže ove veštine razvijati kod starije dece ili odraslih, koji već imaju ukorenjena uverenja i načine funkcionisanja. Iako ti načini možda nisu funkcionalni, oni su duboko ukorenjeni jer su usvojeni u tom ranom periodu. Zbog toga ističemo važnost ranog socio-emocionalnog učenja.

Kako raditi na razvoju veština: Radionice za socio-emocionalno učenje

Najvažniju ulogu u razvoju socio-emocionalnih veština deteta imaju roditelji, zatim škola i drugi stručnjaci, uključeni u rast i razvoj deteta. Dakle, roditeljska uloga se ogleda u razumevanju i prihvatanju svog deteta, ali i u prepoznavanju potencijalnih problema i daljem usmeravanju stručnjacima. Upravo u tome se ogleda vaša aktivna zainteresovanost za detetov zdrav rast i razvoj.

Imajte na umu da nije dovoljno dete poslati u školu i stručnjaku te očekivati da je sav posao obavljen. Sva deca zahtevaju pažnju, posvećenost i podršku. Pa tako, vaš zadatak je da kod kuće nastavljate razvijati i negovati veštine koje dete usvaja.

Uloga škole za razvoj socio-emocionalnih veština

Socio-emocionalno učenje se razvija još od malih nogu. Pa, predškolske ustanove i škola imaju veliku ulogu u razvoju ovih veština, s obzirom da predstavljaju prve dodir dece sa mnogim životnim situacijama. Ipak, škole u našem sistemu su i dalje najviše usmerene na školski uspeh. Veoma malo ili nimalo naglaska se stavlja na razvijanje emocionalne pismenosti.

Međutim, činjenica je da slab razvoj ovih veština nepovoljno utiče i na akademsko postignuće. Kako ovaj pristup nije u centru pažnje, otežava se optimalan rast i razvoj, posebno onima koja odrastaju u nesigurnom okruženju, siromaštvu,  porodičnom nasilju i sličnim okolnostima. Izostavljanje ovog pristupa upravo doprinosi razvoju nezdravih obrasaca ponašanja.

Sa druge strane, uspostavljanje sigurnog socio-emocionalnog prostora za decu u školi, pruža im priliku za sticanje bitnih veština koje će im značiti u budućnosti. Istraživanje je pokazalo da zadovoljni i zdravi učenici postižu daleko bolje ocene i mnogo je manja verovatnoća da će biti potrebne disciplinske intervencije.

Osim uspeha sa ocenama, ovi učenici će biti sigurniji, manje anksiozni, manje agresivni i lakše će rešavati problemske situacije. Zar to nije dovoljno važna informacija koja će pokrenuti učitelje i nastavnike, ali i celi sistem u smeru razvijanja ovih veština?

Rekli bismo da jeste, ali i dalje nedostaje informisanosti, želje i znanja da bi se svakodnevno radilo na tome. Kao pomoć školama, GiftedLab kreira posebne programe za razvoj socio-emocionalnih veština učenika. Kroz taj plan i program, moguće je raditi na prevenciji i rešavanju problema koji su se pojavili kod pojedinaca. Ali, moguće je raditi i na celokupnom razvoju ovih veština kod svakog deteta u razredu/školi. Ovakvi GiftedLab programi podrazumevaju mnoštvo igrica, materijala, vežbi za razumevanje i upravljanje emocijama, odlukama i ponašanjem.

GiftedLab SEL sesije i časovi (sesije socio-emocionalnog učenja)

Kao podrška u razvijanju socio-emocionalnih veština, GiftedLab je, takođe, razvio program sesija i časova. Časovi pomažu deci da bolje upoznaju sebe, svoje emocije i tako nauče regulisati ponašanje. Ovi časovi su obogaćeni kvalitetnim sadržajem, alatima i materijalima ali i kvalitetnim odnosom sa edukatorom, koji predstavlja značajnu bazu za razvoj veština kod deteta.

Online SEL radionica sa LEGO kockicama

Svi smo svesni da će deca morati da usvoje različita znanja kako bi živeli u novom svetu, ali zaboravljamo da im pružimo ono osnovno.  U svetu u kom će roboti raditi bolje nego čovek, čovekova vrednost će se iskazivati u oblasti kreativnosti i saradnje (sve ove veštine – komunikacija, saradnja, ko-kreacija, kritično mišljenje- učimo na SEL sesijama).

Kada u GiftedLab-u kreiramo SEL sesije uzimamo metode i alatke čiju efikasnost su potvrdila naučna istraživanja. Lekcije obrađujemo po redosledu kako se i razvijaju veštine –  prvo samosvest, zatim samoregulacija, a zatim veštine življena u u zajednici i planiranja svog životnog puta. Kada je potrebno, fokusiramo se na određenu temu koju treba posebno obraditi kod deteta npr. aksioznost, strah, stres, perfekcionizam.

Rezultati istraživanja su pokazali da učenici koji prolaze kroz ovakve programe su: da bolje sarađuju sa drugim učenicima, postižu bolje rezultate i imaju manje emotivnih poteškoća. Pokazano je i da su:

• samosvesni
• istrajni
• sa(osećajni) i empatični
• otporniji na neprikladan socijalni pritisak i „imaju stav“

Primer: Tenin grafikon hrabrosti pri polasku u vrtić

Ako želite svom detetu pružiti šansu za učenje i usavršavanje ovih životno važnih veština, na: GiftedLab sesije socio-emocionalnog učenja, pogledajte sve o sesijama i načinu zakazivanja. Pomozite im da nauče kako graditi zdrav odnos sa sobom i sa drugima, jer to su veštine bez koje će ih ovaj svet zabljesnuti. 

Odavno je već jasno da darovitost ne možemo meriti samo IQ testom. Osim što su IQ testovi nestabilni po nekim kriterijumima da bi se uzeli kao jedini dokaz darovitosti, postoje zanimljive činjenice o interpretaciji rezultata. Pa tako,  preseljenjem iz Connecticuta (gde daroviti spadaju u gornjih 5%) u Oklahomu (gde daroviti spadaju u gornjih 3% samo) više niste baš daroviti. Takođe, neke organizacije uzimaju IQ vrednost 120 kao dokaz darovitosti, dok neke druge uzimaju vrednost IQ 130 i više. 

Zbog neujednačenih kriterijuma, složenosti darovitog uma i naučnih istraživanja, stvara se pogodno tlo za stvaranje raznih mitova o darovitima. Verovanjem u te mitove, potkrepljujemo ponašanja koja prave još veći jaz između darovitih i ostatka populacije. Razumevanje, pre svega, doprineće da se smanji stigmatizacija i otvore novi putevi u razvoju ove dece. Zato, čitanjem ovog članka pomoći ćete da se razbiju mitovi o darovitosti koji i dalje sputavaju odgovor na sve njihove potrebe.

Mitovi o darovitosti i stvarnosti u pozadini njih

MIT 1: Sva deca su darovita

STVARNOST: Svako dete je posebna individua i svako ima svoje jake strane, ali nisu sva deca darovita. Darovitost, u obrazovnom okruženju, znači da u poređenju s drugima njegove ili njene dobi/razreda, dete ima naprednu sposobnost razumevanja, učenja i primene naučenog u jednom ili više područja, kao i u muzičkim i/ili likovnim umetnostima.

MIT 2:  Darovita deca uvek dolaze iz bogatih sredina

STVARNOST: Ne postoje dokazi po kojima bismo tvrdili da darovita deca uvek dolaze iz bogatih porodica i sredina. Moguće je da se radi o tome da je lakše uočiti darovitu decu iz bogatih sredina. Deca iz ekonomski siromašnijih sredina obično nisu dovoljno prepoznata, pa samim tim ne dobijaju dovoljno pažnje kako bi ostvarila svoje potencijale. Imajte na umu da na ovom mestu govorimo o izuzecima te da nije ispravno generalizovati niti u jednom smeru.

MIT 3: Darovita deca će 100% uspeti u životu bez obzira na sve

STVARNOST: Nikada nemamo garanciju da će neko uspeti u životu, bez obzira na sve. Isto tako, šta znači uspeti u životu? Za sve nas su to različita životna postignuća. Sa druge strane, ukoliko darovita deca ne odrastaju u stimulativnom okruženju, ukoliko školski i porodični sistem nema sluha za njihove potrebe i potencijale, velika je verovatnoća da mnogi potencijali ostanu neostvareni. Prema tome, možemo reći da je ovakvo uverenje neispravno iz više uglova.

MIT 4: Najbolji i najuspešniji su u svemu što rade

STVARNOST: Ovaj mit nas može dovesti do postavljanja nerealnih očekivanja prema njima. Jednostavno je, ukoliko je dete više uspešno u jednom ili više domena, ne mora da znači da će biti u nekim drugim. Ukoliko je neko dete nadareno za brojeve i matematiku, postoji šansa da mu ne leže društvene nauke. I to je sasvim u redu. Samo zato što je darovito, bilo bi pogrešno zaključiti da će biti uspešno u apsolutno svemu što radi.

MIT 5: Darovita deca su previše pametna da bi imala socijalne i emocionalne probleme

STVARNOST: Darovito dete je pre svega dete, koje ima svoje potrebe i probleme sa kojima se suočava. Na ovom mestu moramo razgraničiti pamet, darovitost i inteligenciju od socijalno-emocionalnog života deteta. Postoje deca koja imaju izraženu darovitost i sposobnost u različitim poljima, ali iskazuju poteškoće u odnosima sa drugima i u razumevanju i prepoznavanju vlastitih i tuđih emocija.

MIT 6: Nije im potrebna pomoć ni oko čega

STVARNOST: Daroviti učenici, takođe, trebaju vodstvo učitelja i roditelja koji će ih podržavati kako bi u potpunosti razvili svoje potencijale. Uloga učitelja ključna je za uočavanje i negovanje talenata u školi. Iako učenici imaju sve potencijale i sposobnosti u sebi, bez adekvatnog odgovora učitelja neće biti u stanju da ih razvijaju. 

MIT 7: Uvek se lepo i pristojno ponašaju

STVARNOST: Darovita deca su često pred izazovom ukoliko se ne slažu sa učiteljima ili roditeljima po pitanju nekih informacija/pristupa. Često su njihovi umovi stvoreni da preispituju činjenice i da postavljaju mnogo pitanja. Iz ugla nastavnika ili roditelja, to ume da bude naporno i „nepristojno“. Takođe, ukoliko se nađu u situaciji bez izazova, mogu se ponašati neprimereno jer ne umeju nositi se sa dosadom.

Pored toga, nije retko da deca sa izrazitom inteligencijom i darovitošću, imaju izazove i teškoće u ponašanju. Zbog toga decu treba gledati kao celinu sastavljenu iz različitih osobina.

MIT 8: Daroviti ljudi su čudni

STVARNOST: Jedna od najrasprostranjenijih predrasuda prema darovitim ljudima odnosi se na etiketu „čudaci“.  Istina je da daroviti, kao i svi mi, imaju manje prihvatljive osobine. Neke od njih su perfekcionizam, zabrinutost za čovečanstvo i društvena pitanja,  slabo razvijena socijalna svest, preterana razdražljivost (eng. overexcitability) itd. Zbog toga što se ističu po tim osobinama, čestu su na meti etiketiranja i diskriminacije.

Bilo bi dobro kada bismo ove osobine prihvatili kao sastavne delove darovitih osoba. Zbog opasnosti ovog mita, važno je da zajedno razvijamo svest o delovima darovitosti koji nisu čudni, već predstavljaju sastavne delove čoveka. Svi mi imamo neke svoje osobine, zar ne?

MIT 9: Učenici sa posebnim obrazovanjem/potrebama ne mogu biti daroviti

STVARNOST: Postoje učenici, dvostruko izuzetni, kod kojih uz darovitost postoje i neki problemi u pažnji i ponašanju (npr. ADHD), disleksija, emocionalni problemi, autizam (npr. Aspergerov sindrom) ili neki drugi problem. U tom slučaju, moramo detetu obezbediti dovoljno izazova da hranimo njegovu darovitost, ali i dovoljno podrške koja će mu pomoći kroz izazove.

MIT 10: Darovitost ne postoji, to je izmišljena kategorija

STVARNOST: Kao što ste do sada mogli videti, a kako je nauka i potvrdila, darovitost zaista nije izmišljena kategorija. Ipak, neki francuski autori tvrde da je darovitost izmišljena kategorija kojom se priviliguju darovita deca u školskom sistemu. Ako razmislimo malo o tome, možda su bogatiji zaista imali više mogućnosti da se izbore za važne obrazovne opcije svoje dece. Ali, nadam se da će doći do demokratizaije ovih obrazovih opcija i za one darovite koji odrastaju u manje priviligovanim uslovima.

Posledice do kojih dovode mitovi o darovitosti?

Kao neko ko svakodnevno radi sa darovitom decom, želim da vam pokažem da je darovitost zaista prisutna i da se ta deca suočavaju sa mnogim izazovima tokom svog odrastanja i školovanja. Pored svih izazova, zaista je nepotrebno i uvredljivo stajalište o tome da je darovitost izmišljena kako bi bogate porodice „osvojile“ sistem.

Zbog ovakvih tvrdnji, potrebno je da razvijamo svest i kritičan pogled na ova pitanja. S obzirom da danas postoji mnogo zbunjujućih teorija i dogmatizama koji se odnose na darovitost, moramo biti oprezni. Moramo kritički razmisliti o svemu pre nego stvorimo uverenja koja će uticati na odnos prema darovitoj deci.

Rekla bih da je Gardner, sa svojom teorijom višestruke inteligencije, prišao malo bliže suštini i rešenju. Iako i takav model ima svoje mane, jer – šta ako dete ima razvijenu inteligenciju koja do sada nije opisana?

Kako mitovi o darovitosti mogu uticati na decu?

Zamislite sada dete koje pokazuje znakove darovitosti, ali ima poteškoće u učenju. U tom slučaju radi se o heterogenom tipu darovitosti u čijem je slučaju teško izračunati tačan IQ. I ne samo da su školske ustanove te koje ne prepoznaju heterogenost u darovitosti. Tu su i organizacije poput Mense. Kako biste bili član Mense, morate imati IQ=130 ili više. Ukoliko ne spadate u tu kategoriju, niste daroviti više ili?

Međutim, postoje i oni koji naglašavaju da se darovitost ispoljava samo u domenu u kojem je dete izuzetno. O tome pišu D.H.Feldman i L. Goldsmith. Oni kažu da visok rezultat na IQ testu nije najvažniji znak da je neko čudo od deteta.

Umesto verovanja u mitove, predlažem da radimo na poboljšavanju sistema u kojem se svakom detetu pruža ono što mu je potrebno za optimalan rast i razvoj te ostvarivanje potencijala. Hajde da zajedno budemo deo rešenja, a ne problema. Pozivam vas da prestanemo gledati jedni druge sa isčuđavanjem, već da zajedno težimo sistemu koji podržava dečije potrebe.

Etikete su za odeću, tegle i kutije – nisu za ljude!

Darovita deca obično ranije počinju pričati, koriste bogat rečnik i raznolike fraze, rano pokazuju zanimanja za neke specifične teme i rešavaju probleme na drugačije načine. Već oko 2-3 godine života možemo prepoznati rane znakove nadarenosti. Ali, kako biste bili sigurni da li je vaše dete darovito, najbolje bi bilo posetiti psihologa.

Psiholozi rade različite vrste testiranja darovitosti već od ranih godina. Međutim, preporučujemo da ipak sačekate sa testiranjem do polaska u školu. Do tada, važno je pratiti ponašanje i emocije svog deteta te mu omogućiti optimalni razvoj.

Kako biste znali šta je najbolje za vaše dete, važno je već rano prepoznati njegove potrebe. Zbog toga ćete u članku saznati više o tome:

• kako prepoznati darovito dete i
• šta raditi ako mislite da je vaše dete darovito.

Osnovni znakovi: kako prepoznati darovito dete?

Šta prvo pomislite kada čujete „darovito dete“? Verovatno pomislite na dete visoke inteligencije, znatiželjno, otvoreno i veoma ambiciozno. NIste pogrešili, to jesu neki od znakova darovitosti. Međutim, bilo bi pogrešno kada bismo rekli da su to jedini znakovi i da su stvari tako jednostavne.

Istina je da se radi o visokoj opštoj intelektualnoj sposobnosti. Ovakvi pojedinci postižu visoke rezultate na testovima inteligencije, a neke statistike kažu da takve rezultate može postići samo 2,5% ljudi u populaciji.

Puno je mitova kada je reč o definiciji inteligencije. Ipak, možemo reči da je na Zapadu prihvaćeno da darovita osoba razmišlja, planira i rešava probleme efikasno i brže od drugih (sećate se Šeldona?) te poseduje jednu ili više Gardnerovih višestrukih inteligencija.

Koja je razlika između darovitog i pametnog deteta?

Postoje značajne razlike između darovitog i pametnog detata, a one osnovne se mogu uočiti:

• u stilu postavljanja pitanja: darovito dete postavlja pitanja o abstraktnim idejama, konceptima, teoriji i na ta pitanja u većini slučajeva ne postoje odgovori,
  
• u načinu učenja: darovita deca ne uče korak-po-korak kao pametna deca već preskaču korake, što kasnije može biti problem u učenju složenijeg gradiva i formiranju radnih navika,
• u emotivnom svetu: darovito dete može intenzivno da obuzmu emocije, dok pametno dete lakše reguliše emocije,
• u tome što darovito dete odluta u svoje misli ili u maštu i prilično može da bude osetljivo,
• u interesovanju darovitih koje može ići duboko tako da postaju specijalisti iz tih oblasti vrlo brzo.

Koji su znakovi darovitosti koje možete sami primetiti?

Darovitost je individualna i svako darovito dete je apsolutno jedinostveno.  Ipak, možemo pronaći neke zajedničke osobine većini njih koje nam pomažu da prepoznamo darovito dete:

• • Darovito dete je znatiželjno i postavlja mnogo pitanja. Uglavnom je zainteresovano za mnogo stvari i detaljno ispituje o tome šta ga zanima. Ponekad možda nećete imati odgovore na sva njegova pitanja što može biti frustrirajuće. To je razumljivo, ali je važno da dete ne obeshrabrite da postavlja pitanja, već da zajednički pronađete odgovor.
  • Uglavnom ima dobro razvijen rečnik i preferira razgovarati kao odrasla osoba. To je obično prva stvar koja se primeti.
  • Ima originalne i kreativne ideje poput smišljanja vlastitih priča, pesama, igara ili jezika.
  • Ima svoj način rešavanja problemskih zadataka i situacija. Često će pronaći drugačiji način da dođu do rešenja iz matematike i sličnih predmeta.
  • Darovito dete je osetiljivo na svoju sredinu i ima izrazitu sposobnost koncentracije. Od malih nogu je dete izloženo, pobuđeno i prilagođava se svojoj sredini. Neki od njih se mogu hiperfokusirati na neki zadatak što znači da mogu svoju pažnju apsolutno usmeriti samo na taj zadatak.
  • Može da ima jako izražene osećaje za teme koje su mu važne. Sa jedne strane, postoje oni koji nisu sigurni kako postupati sa svojim emocijama.  Neka darovita deca su izuzetno samosvesna što im može predstavljati problem u socijalnim odnosima. Oni se često osećaju kao da se ne uklapaju i ne pripadaju nigde. Sa druge strane, postoje daroviti koji su dobri u socijalnim odnosima i imaju razvijenu i emocionalnu inteligenciju.
  • Takođe, karakteristične su asinhronija, multipotencijalnost, perfekcionizam i samim tim preterana samokritičnost,
  • Preterana pobudljivost (overexcitabilities), intenzitet i zahtevnost su karatkeristike darovitog deteta, kao i:
  • Duboko razmišljanje o određenim temama, sklonost raspravama ali i samoposmatranju.

Višestruka inteligencija: Može li dete biti darovito u specifičnom području?

Testovi opšte inteligencije možda nisu najbolje mjerilo jer ne obuhvataju sve specifične sposobnosti koje možemo postizati. Danas znamo da postoji nekoliko vrsta inteligecije odnosno da deca mogu iskazati darovitost u sam jednoj ili više od njih.

Kada govorimo o više vrsta inteligencije, zapravo govorimo o Gardnerovoj teoriji višestruke inteligencije. Prema toj teoriji postoji čak 8 područja inteligencije:

• Verbalno-lingvistička inteligencija – deca sa izraženom verbalnom inteligencijom imaju bogat rečnik i vešto se služe jezikom za pamćenje i rešavanje problema.
• Logičko-matematčka inteligencija – deca lako razlikuju bitno od nebitnog, lako koriste brojeve i veoma dobro logičko zaključuju.
• Prostorna inteligencija – ova deca se lako snalaze u različitim prostorima, imaju sposobnost grafičkog i prostornog predstavljanja ideja.
• Telesno-kinestetička inteligencija – za ovu vrstu inteligencije karakteristična je visoka spretnost i koordinacija telesnih pokreta i ravnoteža.
• Muzička inteligencija – deca imaju izrazit osećaj za muziku, ritam i melodiju.
• Naturalistička inteligencija – deca osećaju veliku povezanost sa prirodom i razmišljaju u skladu sa životnom sredinom.
• Interpersonalna inteligencija – deca imaju izrazito razvijen osećaj za druge, za njihove potrebe i raspoloženja te imaju izraženu empatiju.
• Intrapersonalna inteligencija – deca imaju izraženu sposobnost introspekcije, poznavanja samoga sebe i delovanja u skladu sa svojim raspoloženjima i željama.

S obzirom na to, možete obratiti pažnju ispoljava li vaše dete neke od znakova inteligencije na pojedinim područjima o kojima smo sada govorili. Uglavnom se dešava da dete ispoljava znakove visoke inteligencije na jednom ili nekoliko ovih područja, a malo ređe na svih osam. U programu ranog karijernog vođenja odnosno radionici za decu “Svoje sreće pronalazač“ saznajemo i koje vrste inteligencije vaše dete ima izražene.

Šta onda da radite ako imate darovito dete?

Nije dovoljno samo da prepoznamo neke od ovih znakova. Važno je da pratimo razvoj deteta, da budemo u toku sa onim što se dešava u njegovom unutrašnjem svetu, pa da delujemo u skladu sa tim.

S obzirom na to da mnoga darovita deca imaju teškoće sa samoregulacijom emocija, važno je da kao roditelji obratimo pažnju i na taj aspekt. Ponekad im je teško da razumeju svoje i tuđe emocije, da znaju kako da postupaju sa njima i usmeravaju svoje ponašanje. Ipak, često se desi da emocije darovite dece ostaje u seni zbog potencijala koji imaju, a koji roditelji uvek stavljaju u prvi plan.

Ako mislite da je vaše dete darovito jer ste primetili neke od znakova:

• obratite se psihologu koji će uraditi testiranje i potvrditi vam vaše pretpostavke,
• pratite ponašanje deteta i njegove potrebe te reagujte u skladu sa tim,
• omogućite mu adekvatnu sredinu koja će odgovarati na njegove interese i zahteve,
• razgovarajte sa detetom o tome kako se oseća,
• osigurajte mu adekvatan socijalno-emocionalni razvoj (GiftedLab socijalno-emocionalno učenje) i bolju organizaciju školskog puta kroz sesije koučinga za učenje za darovitu, talentovanu i 2e decu.
• pokažite zainteresovanost za njegov pogled na svet i pružite mu podršku.

Biti darovito dete ponekad znači imati celi jedan svet u sebi koji drugi ne razumeju. Tako je i njihovim roditeljima. Darovitost zahteva izmene u načinu roditeljstva, podučavanju i psihološkoj brizi o ovoj deci kako bi se optimalno razvili.