Dvostruko izuzetna deca ili 2e, čuli ste za njih? Znate li šta ih karatkeriše i kako ih prepoznati?
Zamislite jednu dugačku liniju. Sa jedne strane, postoje deca koja su visoko inteligentna i pokazuju darovitost u različitim poljima poput matematike, jezika ili umetnosti. Sa druge su oni koji imaju određene probleme koji obuhvataju učenje. Oni mogu imati probleme poput disleksije, diskalkulije ili disgrafije. Pored toga, mogu imati i različite probleme koji obuhvataju ADHD, autistički spektar poremećaja ili neki drugi razvojni poremećaj. Ali, postoje i deca koju možemo smestiti u obe kategorije. Oni imaju izraženu sposobnost ali i probleme u psihičkom funkcionisanju, pa kažemo da su dvostruko izuzetna deca (engl. twice-exceptional kids/2e – exceptional ability and disability).
Šta to znači? To znači da se darovitost i ometenost se međusobno ne isključuju. Zajedno bivaju u detetu i podjednako zahtevaju njegu, svako sa svoje strane. Zbog toga su ova deca često u problemu jer je teško pronaći balans između te dve izuzetnosti. Teško je razumeti i zadovoljiti svaku od potreba. Ipak, nije nemoguće.
Iz ovog članka ćeš naučiti:
- Kako prepoznati dvostruko izuzetnu decu;
- Zašto dvostruko izuzetna deca bivaju zapostavljena;
- Sa kakvim problemima se suočavaju;
- I na kraju, kako ih možemo podržati.
Kako prepoznati dvostruko izuzetnu decu?
Jedan od najvećih mitova o darovitima odnosi se na to da oni moraju biti izuzetni na svim područjima. Međutim, istina je da deca ne moraju biti izuzetna u baš svemu. Obično pokazuju darovitost u jednom ili dva područja, dok su u drugima prosečni. Isto tako, postoje i oni koji pored izuzetnosti poseduju i drugi spektar problema.
Malo je učitelja i roditelja koji su upoznati sa tim, pa zbog toga mnoga deca bivaju uskraćena za obrazovanje i podršku. Ono što se često uzima za merilo i dokaz izuzetnosti je IQ rezultat koji je obično iznad 130.
Međutim, kada i zašto IQ nije dovoljno merilo, pročitajte u članku Mitovi o darovitosti koje morate zaboraviti.
Pa, kako onda prepoznati kada se radi o dvostrukoj izuzetnosti?
Stručnjaci iz ovih oblasti naglašavaju važnost prepoznavanja dečijih kapaciteta i potreba. Pa tako, vreme da se detetu posveti više pažnje je onda kada se primeti da je dete:
- izuzetno nadareno za jednu oblast, dok je u drugim oblastima prosečno
- ekstremno dobro u svim oblastima osim jedne u kojoj primetno zaostaje
- izuzetno u obrazovnim područjima, ali im teškoće u drugim oblastima (npr. govor, pažnja, razvojne teškoće, socio-emocionalni problemi…)
Zašto dvostruko izuzetna deca bivaju zapostavljena?
Zamislite dečaka Luku koji briljira u matematici, ali ima problema sa čitanjem. On ne može da dešifruje reči i nema kapacitet da razume pročitano, ali odlično barata računanjem i logikom. Šta će se desiti sa Lukom?
Verovatno će njegov problem sa disleksijom proći ispod radara. Mnogi učitelji neće primetiti da se radi o velikom problemu jer „on je genijalac za matematiku, mora da je dobar u svemu, samo...“
Moguće je da se ovom problemu prida više pažnje u starijim razredima, kada kriterijumi za ocenjivanje porastu. U tom slučaju, Luki će se možda prilepiti dijagnoza poremećaja u učenju. Tada nikada neće dobiti podršku koja mu je potrebna, ni podsticaj za područje u kojem je izuzetan.
U nekim slučajevima, darovitost je ta koja može dovesti do izostanka adekvatne dijagnoze i određivanja dečijih potreba. Ali, moguće je i da darovitost u nekim područjima sasvim sakrije problem u drugima pa tako dete ostaje nezadovoljenih potreba. Dar naprosto maskira poteškoću. Sa druge strane, kada problem prekriva darovitost, moguće je da ne dođe do izražaja dečija izuzetnost u nekom području. U tom slučaju, dete ponovo ostaje nezadovoljenih potreba i potencijala.
Sa kakvim problemima se suočavaju dvostruko izuzetna deca?
I pored pogrešnih dijagnoza ili izostanka istih, život dvostruko izuzetne dece je složen. To je svakodnevna borba sa pokušajem da sami sebe razumeju ali i da ih svet razume. I to su izvori njihove frustracije, anskioznosti, stresa i ljutnje.
Njihova sredina je uglavnom gluha za potrebe koje imaju, pa za decu misle da su lenja jer „su mnogo pametni, ali ipak neće da nauče čitati/pisati/…“ Pa, frustirana zbog teškoća mogu imati izlive besa i ljutnje na okolinu. Pogrešno shvaćeni od strane okoline, bivaju okarakterisani kao „nevaspitani“.
Šta se to zapravo dešava u njihovom unutrašnjem svetu?
Kako bi lakše razumeli šta se dešava i kako to izgleda u praktičnom primeru, pogledajte predavanje koje je održap Jim Russell na ovu temu. On govori o tome kako izgleda dvostruka izuzetnost u praksi i sa kakvim problemima se suočavaju ovi ljudi.
Emocionalni problemi i problemi u ponašanju
Laura Philips, PsyD i neuropsiholog, kaže:
Oni znaju da su sposobni za nešto više, a ipak ih nešto sputava samo što ne mogu da shvate zašto.
Ovakvo stanje stvari može izazvati veliku konfuziju i frustraciju kod dece. To je glavni izvor njihovog straha – od neuspeha, od uspeha, od prevelikih očekivanja porodice i škole. Zajedno sa izostankom podrške, ovo može da vodi do depresivnih simptoma, socijalnog stresa i anksioznosti.
Pa kada dete ostane neshvaćeno u trenucima kada se tako oseća, a daje sve od sebe, njegovo samopouzdanje se narušava. On stvara neku novu sliku o sebi kao nesposobnom, neadekvatnom, neshvaćenom biću. A, posledica toga je često depresija.
Kako im možemo pružiti podršku i vetar u leđa?
Razumevanje, prihvatanje i pružanje podrške može pomoći deci da ispune svoje potencijale i prevaziđu teškoće koje imaju. To znači da moramo prvo prepoznati dvostruko izuzetne i osmisliti sistem podrške. To može pomoći da deca postižu bolje rezultate u školi, ali da imaju veće samopouzdanje i samopoštovanje.
Konkretne stvari koje možemo uraditi odnose se na:
- Rano otkrivanje i identifikacija dvostruko izuzetne dece
- Edukacija roditelja i učitelja o dvostrukoj izuzetnosti ali i o izazovima do kojih dolazi
- Usavršavanje stručnjaka o dijagnostikovanju i ometajućim faktorima prilikom dijagnoze poremećaja; učenje o potencijalima i načinu rada sa dvostruko izuzetnima
- Edukacija dece, upoznavanje sa sopstvenim potencijalima i načinima na koje mogu prihvatati i jačati svoje slabe tačke
- Razvoj obrazovnih sistema koji će deci obezbediti individualni pristup i razvoj potencijala koje imaju
- I ono najvažnije, razumevanje, bezuslovno prihvatanje i emaptija
Ako niste sigurni kako, počnite sa: „Prihvatam te takvog kakav jesi. Zajedno ćemo pokušavati i proći kroz sve.“
Zanima vas više o ovoj temi? Sjajna vest – prijavite se na besplatan newsletter u okviru kojeg uskoro oranizujemo besplatne pričaonice o dvostrukoj izuzetnosti ali i grupe podrške i radionice na ovu temu.