Najvažniji znakovi koji govore da imate darovito dete

Primetili ste da je vaše dete progovorilo nešto pre nego njegovi vršnjaci, da gleda svet malo drugačijim očima i da ga sve zanima? Izgleda kao mali Šerlok Holms koji sve čuje i vidi pa želi da razume šta se dešava oko njega? Možda se radi o tome da imate darovito dete.

Darovita deca obično ranije počinju pričati, koriste bogat rečnik i raznolike fraze, rano pokazuju zanimanja za neke specifične teme i rešavaju probleme na drugačije načine. Već oko 2-3 godine života možemo prepoznati rane znakove nadarenosti. Ali, kako biste bili sigurni da li je vaše dete darovito, najbolje bi bilo posetiti psihologa.

Psiholozi rade različite vrste testiranja darovitosti već od ranih godina. Međutim, preporučujemo da ipak sačekate sa testiranjem do polaska u školu. Do tada, važno je pratiti ponašanje i emocije svog deteta te mu omogućiti optimalni razvoj.

Kako biste znali šta je najbolje za vaše dete, važno je već rano prepoznati njegove potrebe. Zbog toga ćete u članku saznati više o tome:

• kako prepoznati darovito dete i
• šta raditi ako mislite da je vaše dete darovito.

Osnovni znakovi: kako prepoznati darovito dete?

Šta prvo pomislite kada čujete „darovito dete“? Verovatno pomislite na dete visoke inteligencije, znatiželjno, otvoreno i veoma ambiciozno. NIste pogrešili, to jesu neki od znakova darovitosti. Međutim, bilo bi pogrešno kada bismo rekli da su to jedini znakovi i da su stvari tako jednostavne.

Istina je da se radi o visokoj opštoj intelektualnoj sposobnosti. Ovakvi pojedinci postižu visoke rezultate na testovima inteligencije, a neke statistike kažu da takve rezultate može postići samo 2,5% ljudi u populaciji.

Puno je mitova kada je reč o definiciji inteligencije. Ipak, možemo reči da je na Zapadu prihvaćeno da darovita osoba razmišlja, planira i rešava probleme efikasno i brže od drugih (sećate se Šeldona?) te poseduje jednu ili više Gardnerovih višestrukih inteligencija.

Koja je razlika između darovitog i pametnog deteta?

Postoje značajne razlike između darovitog i pametnog detata, a one osnovne se mogu uočiti:

• u stilu postavljanja pitanja: darovito dete postavlja pitanja o abstraktnim idejama, konceptima, teoriji i na ta pitanja u većini slučajeva ne postoje odgovori,
  
• u načinu učenja: darovita deca ne uče korak-po-korak kao pametna deca već preskaču korake, što kasnije može biti problem u učenju složenijeg gradiva i formiranju radnih navika,
• u emotivnom svetu: darovito dete može intenzivno da obuzmu emocije, dok pametno dete lakše reguliše emocije,
• u tome što darovito dete odluta u svoje misli ili u maštu i prilično može da bude osetljivo,
• u interesovanju darovitih koje može ići duboko tako da postaju specijalisti iz tih oblasti vrlo brzo.

Koji su znakovi darovitosti koje možete sami primetiti?

Darovitost je individualna i svako darovito dete je apsolutno jedinostveno.  Ipak, možemo pronaći neke zajedničke osobine većini njih koje nam pomažu da prepoznamo darovito dete:

• • Darovito dete je znatiželjno i postavlja mnogo pitanja. Uglavnom je zainteresovano za mnogo stvari i detaljno ispituje o tome šta ga zanima. Ponekad možda nećete imati odgovore na sva njegova pitanja što može biti frustrirajuće. To je razumljivo, ali je važno da dete ne obeshrabrite da postavlja pitanja, već da zajednički pronađete odgovor.
  • Uglavnom ima dobro razvijen rečnik i preferira razgovarati kao odrasla osoba. To je obično prva stvar koja se primeti.
  • Ima originalne i kreativne ideje poput smišljanja vlastitih priča, pesama, igara ili jezika.
  • Ima svoj način rešavanja problemskih zadataka i situacija. Često će pronaći drugačiji način da dođu do rešenja iz matematike i sličnih predmeta.
  • Darovito dete je osetiljivo na svoju sredinu i ima izrazitu sposobnost koncentracije. Od malih nogu je dete izloženo, pobuđeno i prilagođava se svojoj sredini. Neki od njih se mogu hiperfokusirati na neki zadatak što znači da mogu svoju pažnju apsolutno usmeriti samo na taj zadatak.
  • Može da ima jako izražene osećaje za teme koje su mu važne. Sa jedne strane, postoje oni koji nisu sigurni kako postupati sa svojim emocijama.  Neka darovita deca su izuzetno samosvesna što im može predstavljati problem u socijalnim odnosima. Oni se često osećaju kao da se ne uklapaju i ne pripadaju nigde. Sa druge strane, postoje daroviti koji su dobri u socijalnim odnosima i imaju razvijenu i emocionalnu inteligenciju.
  • Takođe, karakteristične su asinhronija, multipotencijalnost, perfekcionizam i samim tim preterana samokritičnost,
  • Preterana pobudljivost (overexcitabilities), intenzitet i zahtevnost su karatkeristike darovitog deteta, kao i:
  • Duboko razmišljanje o određenim temama, sklonost raspravama ali i samoposmatranju.

Višestruka inteligencija: Može li dete biti darovito u specifičnom području?

Testovi opšte inteligencije možda nisu najbolje mjerilo jer ne obuhvataju sve specifične sposobnosti koje možemo postizati. Danas znamo da postoji nekoliko vrsta inteligecije odnosno da deca mogu iskazati darovitost u sam jednoj ili više od njih.

Kada govorimo o više vrsta inteligencije, zapravo govorimo o Gardnerovoj teoriji višestruke inteligencije. Prema toj teoriji postoji čak 8 područja inteligencije:

• Verbalno-lingvistička inteligencija – deca sa izraženom verbalnom inteligencijom imaju bogat rečnik i vešto se služe jezikom za pamćenje i rešavanje problema.
• Logičko-matematčka inteligencija – deca lako razlikuju bitno od nebitnog, lako koriste brojeve i veoma dobro logičko zaključuju.
• Prostorna inteligencija – ova deca se lako snalaze u različitim prostorima, imaju sposobnost grafičkog i prostornog predstavljanja ideja.
• Telesno-kinestetička inteligencija – za ovu vrstu inteligencije karakteristična je visoka spretnost i koordinacija telesnih pokreta i ravnoteža.
• Muzička inteligencija – deca imaju izrazit osećaj za muziku, ritam i melodiju.
• Naturalistička inteligencija – deca osećaju veliku povezanost sa prirodom i razmišljaju u skladu sa životnom sredinom.
• Interpersonalna inteligencija – deca imaju izrazito razvijen osećaj za druge, za njihove potrebe i raspoloženja te imaju izraženu empatiju.
• Intrapersonalna inteligencija – deca imaju izraženu sposobnost introspekcije, poznavanja samoga sebe i delovanja u skladu sa svojim raspoloženjima i željama.

S obzirom na to, možete obratiti pažnju ispoljava li vaše dete neke od znakova inteligencije na pojedinim područjima o kojima smo sada govorili. Uglavnom se dešava da dete ispoljava znakove visoke inteligencije na jednom ili nekoliko ovih područja, a malo ređe na svih osam. U programu ranog karijernog vođenja odnosno radionici za decu “Svoje sreće pronalazač“ saznajemo i koje vrste inteligencije vaše dete ima izražene.

Šta onda da radite ako imate darovito dete?

Nije dovoljno samo da prepoznamo neke od ovih znakova. Važno je da pratimo razvoj deteta, da budemo u toku sa onim što se dešava u njegovom unutrašnjem svetu, pa da delujemo u skladu sa tim.

S obzirom na to da mnoga darovita deca imaju teškoće sa samoregulacijom emocija, važno je da kao roditelji obratimo pažnju i na taj aspekt. Ponekad im je teško da razumeju svoje i tuđe emocije, da znaju kako da postupaju sa njima i usmeravaju svoje ponašanje. Ipak, često se desi da emocije darovite dece ostaje u seni zbog potencijala koji imaju, a koji roditelji uvek stavljaju u prvi plan.

Ako mislite da je vaše dete darovito jer ste primetili neke od znakova:

• obratite se psihologu koji će uraditi testiranje i potvrditi vam vaše pretpostavke,
• pratite ponašanje deteta i njegove potrebe te reagujte u skladu sa tim,
• omogućite mu adekvatnu sredinu koja će odgovarati na njegove interese i zahteve,
• razgovarajte sa detetom o tome kako se oseća,
• osigurajte mu adekvatan socijalno-emocionalni razvoj (GiftedLab socijalno-emocionalno učenje) i bolju organizaciju školskog puta kroz sesije koučinga za učenje za darovitu, talentovanu i 2e decu.
• pokažite zainteresovanost za njegov pogled na svet i pružite mu podršku.

Biti darovito dete ponekad znači imati celi jedan svet u sebi koji drugi ne razumeju. Tako je i njihovim roditeljima. Darovitost zahteva izmene u načinu roditeljstva, podučavanju i psihološkoj brizi o ovoj deci kako bi se optimalno razvili.