Zamislite da celi dan hodate u cipelama koje vas žuljaju. Izgledaju lepo, moderne su, ne propuštaju vodu, ali vas žuljaju sa svih strana. Kako se osećate zbog toga? Izbor zanimanja, ako nam ne odgovara, može biti jednako tako neprijatan kao hodanje u cipelama koje nas žuljaju. Zbog toga je poželjno upoznati sebe, svoje potrebe i sposobnosti te se kretati u tom karijernom smeru.
Ipak, ovaj zadatak nije nimalo lak, pogotovo ako smo još uvek deca. Deca nemaju još uvek dobro razvijenu svest o tim stvarima, pa im je teško da znaju šta žele i mogu. Zadatak roditelja je da im pomogne da se upoznaju i izaberu pravac u kojem žele ići. Međutim, ponekad ni roditeljima nije jednostavno da znaju šta je za dete najbolje.
Izbor zanimanja tada može biti naporan jer je mnogo smerova u koje dete možemo uputiti. Zbog toga postoje karijerni savetnici. Oni pomažu deci da od ranog detinjstva spoznaju svoje sposobnosti i želje kako bi kasnije lakše izabrali zanimanje. Karijerni savetnici su tu da pomognu deci i odraslima da izaberu prave cipele ili da promene one koje ih žuljaju.
Zato, nastavite čitati ako želite saznati:
- Zašto je izbor zanimanja uopšte važan?
- Zašto ne koristimo svoje snage na pravi način?
- Šta su karijerno vođenje i izbor zanimanja?
- Kako izgleda karijerno vođenje i izbor zanimanja?
Zašto je izbor zanimanja uopšte važan?
Istraživanja kažu da kvalitet života zavisi, između ostalog, od odabira zanimanja. Ukoliko smo izabrali zanimanje koje nas ispunjava, veća je verovatnoća da budemo zadovoljniji i ispunjeniji. Isto tako, rezultati psiholoških istraživanja pokazuju kako je bavljenje ispunjavajućim zanimanjem povezano sa:
- višim samopouzdanjem
- osećajem uspešnosti
- višim nivoom dobrostanja i autentičnosti
Korišćenje svojih jakih strana odnosno snaga, povezano je i sa:
- dostizanjem ciljeva
- višim nivoom sreće
- nižim nivoom depresije
- višim nivoom samoefikasnosti
Još jedan od glavnih razloga koji stoje u pozadini ovog pitanja odnosi se na količinu vremena koje provodimo na poslu. Kao odrasle osobe, provodimo mnogo vremena u radnom okruženju. Radimo minimalno 8 sati dnevno, okruženi smo ljudima koji rade isti ili sličan posao i aktivno smo posvećeni poslu skoro polovinu našeg dana.
Ukoliko radimo nešto što nas ne čini zadovoljnim, velike su šanse da zamrzimo svoj posao. Pa tako, stvorićemo odbojnost koja nas može odvesti u različitim smerovima. Možemo razviti odbojnost prema poslu, doživeti sindrom sagorevanja ili živeti život nezadovoljenih potreba.
Izgleda da je izbor zanimanja i više nego važan, ali sa sobom nosi i brojne izazove. Mnoga deca ne znaju koje su njihove snage, jake strane, sposobnosti i kapaciteti. Isto tako, mnoga deca nisu još uvek svesna šta žele. I to je u potpunosti razumljivo i u redu. Ne znaju ni mnogi odrasli, još uvek.
No, pre svega, hajde da vidimo zašto još uvek ne koristimo svoje snage na pravi način.
Zašto ne koristimo svoje snage na pravi način?
Mnogi od nas nisu sigurni po čemu se izdvajaju, koje su im jake strane odnosno snage. To je razumljivo jer se odluka o zanimanju donosi često na osnovu drugih kriterijuma. Na sposobnosti i interesovanja često zaboravljamo jer smo pod pritiskom profita, normi i tržišta. Često tako usmeravamo i decu. Savetujemo im da se uklope, da izaberu siguran ili dobro plaćen posao umesto da ih savetujemo da biraju zanimanje u skladu sa njihovim jedinstvenim setom potencijala. Zbog takvih stavova, veliki broj urođenih talenata i potencijala ostaje skriveno i neostvareno.
U našim krajevima, karijerno savetovanje se vrši suviše kasno (ili nikada). Tačnije, počinjemo kasno razmišljati o pitanjima koja se odnose na karijeru. Takvi stavovi su često rezultat nedostatka svesti, resursa i značaja koji pridajemo ranom karijernom istraživanju i savetovanju.
Roditelji poduzimaju malo toga po pitanju karijernog vođenja dece. To je rezultat uverenja da treba sačekati kraj srednje škole kako bi se radilo na tome. Kada se i radi karijerno savetovanje, posebno u školama, ono je uglavnom površinsko. Radi se par sati testiranja sa kojeg deca izađu sa upitnicima iznad glave. Ne dobiju vreme da obrade informacije, reaguju i naprave konkretne korake.
Ipak, postoje neki dobri primeri brige o odabiru dečije karijere. Na primer, Britanska Kolumbija, kanadska pokrajina, radi sa decom na odabiru posla na veoma ozbiljan način – od osme godine deca imaju karijerno obrazovanje kao predmet u školi. Pa, hajde da vidimo zašto je deci to uopšte potrebno.
Zašto je vašem detetu potrebno karijerno savetovanje?
Zanimljiva Oxfordska studija je pokazala da će čak 45% svih radnih mesta nestati u sledećih 10 godina. To znači da su monotoni poslovi već sada zreli da ih preuzmu mašine i roboti. Na primer, mnoga radna mesta će verovatno nestati zbog veštačke inteligencije (vozači, farmeri, izdavači, blagajnici, radnici u proizvodnji, dispečeri, glumci itd.). Ali, ovo takođe znači da će se kreativnost uvek tražiti. Ipak je ovo vreme kreativnosti i inovativnosti, zar ne?
U današnje vreme su promene poslova sastavni deo razvojnog procesa svake osobe. Iako se čini da su naši roditelji imali ustaljenije profesionalne živote, današnju decu ipak čeka nešto drugačiji svet. To znači da ćemo trebati savetovanje o karijeri koristeći inovativne pristupe koji su strateški usmereni na sadašnja i buduća tržišta rada.
Karijerno savetovanje sa decom i mladima važno pitanje jer je nivo do kojeg se pojedinac može prilagoditi novim prilikama krucijalan za individualni uspeh, ali i opšti društveni razvoj. To znači da bismo trebali početi rano, već u osnovnim školama, uvoditi učenje vezano uz karijeru i rano istraživanje i razvoj karijere.
Kako izgleda karijerno vođenje i izbor zanimanja?
Izbor zanimanja kroz karijerno savetovanje se odvija u nekoliko koraka. Prvi korak u tom procesu je testiranje detetovih sposobnosti koje obično obavlja psiholog (ili se radi o bateriji standardizovanih onlajn testova). Nakon toga, rezultate testiranja pregleda stručnjak u GiftedLab-u. Analiziraju se sve informacije, pripremaju se zadaci i vežbice te se pravi plan aktivnosti za naredne sesije sa detetom.
Sa detetom se radi na aktivnostima koje njih stavljaju u aktivnu poziciju analitičara, kritičara i tragača svog zanimanja. Radi se na kombinaciji sposobnosti, interesa i mogućnosti.
Dakle, da sumiramo, ovako izgledaju koraci karijernog savetovanja u programu Svoje sreće pronalazač:
- Prva faza: analiza sposobnosti, pronalaženje jakih strana, učenje o svojim snagama, određivanje vrste inteligencije koja prevladava kod deteta, pronalaženje zanimanja koja su vezana za taj tip inteligencije, kreiranje RIASEC profila i indeksa nade deteta itd.
- Druga faza: upoznavanje sa različitim zanimanjima (čitanje, učenje i gledanje video materijala).
- Treća faza: detaljnije istraživanje o izabranim zanimanjima, istraživanje dodatnih resursa.
- Četvrta faza: kreiranje karijernog projekta (otkrivanje vrednosti, strasti, interesovanja, praktični koraci ka zanimanju, npr. srednja škola/fakultet).
- Završna faza: preispitivanje i ponavljanje prethodnih faza ukoliko je potrebno. Takođe, nastavak rada na socio-emocionalnim ili organizacionim veštinama koje su potrebne da bi se izbalansirao detetov profil. Ovaj korak služi dopuni znanja neophodnog za dobar početak i uspešno snalaženje u poslovnom svetu.
U toku celog procesa, roditelji su uključeni u proces rada sa detetom. Pozivaju se nakon svake etape, upoznaju se sa onim što se radilo sa detetom i sa onim što će tek da se obrađuje. Na taj način, timski rad osigurava dobre rezultate i podršku detetu.
Šta možemo zaključiti?
S obzirom na promene koje se dešavaju u društvu, sigurni smo da će nam sve više trebati rana karijerna savetovanja. Trebaće nam inovativni, strateški usmereni pristupi koji spajaju dečije sposobnosti, interesovanja i zahteve tržišta rada.
Deci i adolescentima je potrebno da otkrivaju sebe, vežbaju svoje kreativne sposobosti i rade na veštinama koje će im koristiti u budućnosti. Na nama je da im to omogućimo kroz Svoje sreće pronalazač radionice.
Izbor zanimanja: Često postavljena pitanja
Kako izgleda postupak karijernog savetovanja i izbor zanimanja?
Izbor zanimanja kroz karijerno savetovanje se odvija u nekoliko koraka. Prvi korak u tom procesu je testiranje detetovih sposobnosti. Zatim se analiziraju sve informacije, pripremaju se zadaci i vežbice te se pravi plan aktivnosti za naredne sesije sa detetom. Radi se na kombinaciji sposobnosti, interesa i mogućnosti koje dete ima.
Kome je namenjeno rano karijerno savetovanje za izbor zanimanja?
Izbor zanimanja je važan za decu, adolescente ali i odrasle. Danas je najvažnije raditi na karijernom savetovanju dece kako bi naučili koristiti svoje sposobnosti i potencijale na pravi način.
Zašto je važan izbor zanimanja?
Izbor zanimanja je važan jer je povezan sa samopouzdanjem, osećajem uspešnosti i nivoom zadovoljstva u životu.